Verovali vi u njih ili ne, ali čini se da u poslednje vreme raste procenat ljudi koji bi na pitanje "Postoje li vanzemaljci?" bez sekunde razmišljanja odgovorili sa - DA.

Delimično je razlog tome sve veća popularnost SF žanra na televiziji i filmu pa pomaci u nauci koji nam otkrivaju veličinu i misterije svemira u kom se nalazimo, ali veliku ulogu u tome takođe imaju brojni neobjašnjivi incidenti o kojima su nam informacije danas sve više dostupne zahvaljujući rastu interneta i međusobne komunikacije.

U daljem tekstu slede neki od najzanimljivijih događaja koji su pojam neidentifikovanog letećeg objekta uveli u popularnu kulturu i neraskidivo ga vezali uz “posetioce s drugih svetova”.

nlo-vanzemaljci.jpg
Foto: Printskrin

Istorijski tekstovi

Pre nego što počnemo, važno je naglasiti da NLO-i nisu samo izmišljotina modernog doba. Na samo spominjanje o događajima koji neodoljivo podsećaju na današnje NLO-e nailazimo kroz gotovo celu ljudsku pisanustoriju počevši od crteža u pećinama, koji prilično podsećaju na današnje astronaute, do opisa nebeskih bitaka u drevnim indijskim epovima Mahabharati i Ramajani. Oni koji podržavaju teorije o drevnim astronautima svoje dokaze često vade iz Biblije, tačnije knjige o Ezekielu, u kojoj jevrejski prorok Ezekiel daje opis božjih kočija koji se može protumačiti i kao opis svemirskog broda kroz oči osobe iz 7. veka pre nove ere.

Zabeleženi susreti s NLO-ima se dalje pojavljuju kroz istoriju, a jedan od zanimljivijih je sigurno opis vazdušne bitke nad Nurnbergom 1561. godine. Osim zabeležene priče o celodnevnoj borbi između brodova različitih oblika, taj događaj je zabeležen i na drvorezu Hans Glasera, stvarnog umetnika koji je živeo i radio u Nurnbergu u to vreme i čiji rad opisuje izveštaj svedoka tog događaja. Iako je istorija puna zapisa koji na direktan ili indirektan način govore o susretima s malim zelenim, prava iastorija NLO-a ipak se odnosi na 20. vek.

nlo-los-andjeles-printskrin.jpg
Foto: Printskrin

Bitka za Los Anđeles

Iz nekih razloga u koje sada ne želimo da ulazimo, najviše viđenja NLO-a prijavljeno je na području SAD-a pa iz tog razloga našu listu počinjemo s možda i najpoznatijim masovnim viđenjem NLO-a. Incident se odvio 25. februara 1942. godine na nebu iznad Los Anđelesa, a sve je počelo kada je na radaru primećen neidentifikovani objekat 120 milja od obale. Objekat je ubrzo nestao, ali nedugo zatim počele su da stižu prijave o 25 letelica iznad grada i o misterioznom, izduženom objektu koji lebdi iznad Santa Monike. Nakon što im se pridružio roj manjih, brzih letelica koje su se kretale iznad grada velikom brzinom, odbrana vojske na obali je odlučila da reaguje i počeli su da ispaljuju projektile na letelice. Ipak je to bilo samo nekoliko meseci nakon Perl Harbora.

Nebom iznad grada su odzvanjale eksplozije, a brojni svedoci su kasnije potvrdili da su projektili pogodili NLO, ali bez ikakvog učinka. Nepoznate letelice su nakon toga nestale, ali nikakvi ostaci nisu pronađeni. Kasnije je sve prepisano masovnoj histeriji, dok je u službenom saopštenju objavljeno da je to bio samo meteorološki balon (i kasnije vrlo popularno objašnjenje). Opak neki balon kada je na njega moralo biti ispaljeno 1400 granata kako bi ga sklonili.

kenet-arnold-nlo.jpg
Foto: Profimedia

Prvi dokazi i istorija letećeg tanjira – slučaj Keneta Arnolda

Dok su masovna viđenja NLO-a ponešto uverljiviji dokaz o postojanju NLO-a (iako vidimo da se i oni mogu službeno lagano odbaciti), viđenja pojedinaca su mnogo češća, ali ih je i puno teže dokazati. Prvi takav incident koji je izazvao veliku buru u medijima u SAD-u, ali i šire u svetu, desio se 24. aprila 1947. godine.

U blizini Maunt Rainiera u državi Vašington civilni pilot Kenet Arnold primetio je devet nepoznatih letelica u blizini aviona koji se kreću velikim brzinama, a njegovu priču je potvrdio još jedan svedok. Iako je Kenet uporedio let letelica s tanjirom bačenim preko površine vode, mediji su njegovu izjavu preneli kao opis izgleda letelica, a ne leta. Izraz leteći tanjiri se vrlo brzo proširio i postao jedan od najčešćih opisa i naziva za NLO. Nakon što se njegovo iskustvo pročulo, broj prijavljenih incidenata je doživeo nagli rast, a iste godine se odvio događaj o kom se još i dan danas vode rasprave.

rosve-novi-meksiko-nlo.jpg
Foto: Foro Profimedia

Rozvel, Novi Meksiko

Incidentu koji se dogodio u mestu Rozvel u Novom Meksiku do danas su posvećene brojne knjige, članci, dokumentarci, serije i filmovi. Iako se događaj desio pre 67 godina, prava istina o tome što se dogodilo u leto 1947. godine je još uvek nejasna uprkos brojnim nagađanjima, informacijama i istraživanjima.

Tog leta Vilijam Brazel, radnik na farmi Foster, pronašao je neobične krhotine nedaleko od Rozvela na koje gotovo da i nije obraćao pažnju sve dok nije čuo sve brojnije glasine o padu letećeg tanjira u blizini, a i samo vazduhoplostvo Rozvela je u javnost izašlo sa sličnim informacijama. Brazel je uspeo da pokupi nešto od ostataka, ali ubrzo u Rozvel dolaze vladini ljudi, čiste područje, a za sve je krivicu opet popio meteorološki balon. Priča se ubrzo stišala sve do 1978. godine kada je nuklearni fizičar Stanton Fridman intervjuisao Džesa Marsela, oficira koji je prvi stigao na mesto pada, a koji je u intervjuu izrazio svoju sumnju kako pronađeni materijal nije bio s ovog sveta. Ubrzo su se javili ostali brojni svedoci koji su videli NLO pre samog incidenta ili svedoci navodne autopsije pronađenih tela u ostacima. Dve godine posle intervjua je izašla i knjiga koja je pokrenula ponovo haos oko događaja u Rozvelu koji se nije ugasio ni dan danas.

Sumnjama i raspravama su posebno odgovarale česte promene u službenim izveštajima vlade SAD oko toga šta se “stvarno” dogodilo (krivcima su bili prozivani svi, od meteoroloških balona do Staljina i Mengelea), nedoslednosti u njima, ali i brojni ljudi iz tadašnje vlade koji su počeli da izalze u javnost sa svojim pričama i informacijama.

porodica-hil-nlo-otmica.jpg
Foto: Foro Profimedia

Otmica Hilovih

Dok je učestvovanje u viđenju NLO-a često smatrana vrlo poželjnom stvari, jedna druga vrsta NLO incidenata češće izaziva strah i ledi krv pri samoj pomisli. Otmice vanzemaljaca su sredinom dvadesetog veka takođe postale sve češća pojava u medijima, ali ni jedna nije bila ni približno tako dokumentovana i uverljiva kao otmica bračnog para Hil 20. septembra 1961. godine.

Vozeći se kući sa odmora na Nijagarinim vodopadima Barni Hil je primetio kako njihov auto prati neka nepoznata letelica. Izašao je iz auta i pomoću dvogleda je primetio tajanstvene obrise unutar letelice. U strahu je počeo da beži pa su tada oboje supružnika čuli glasan i pištav zvuk. Kada su ga čuli i drugi put, probudili su se u 5 ujutro 35 milja udaljeni od mesta na kom su se zaustavili, bez sećanja na ono što im se dogodilo.


Oboje su odlučili da se podvrgnu terapiji hipnozom kako bi se setili šta im se dogodilo. Tokom hipnoze oboje su, odvojeni jedan od drugog, izneli gotovo iste priče o medicinskom pregledu koji su bića sivih tela, velikih glava i izduženih ekstremiteta obavili na njima. Možda najčvršći dokaz njihove priče je bila zvezdana mapa koju su vanzemaljci pokazali Beti Hil. Nakon rekonstrukcije karte po njenom sećanju, ispalo je da ona pokazuje tačan položaj zvezda i prema karti vanzemaljci su došli na Zemlju iz sistema Zeta Retikuli.

nlo-leteci-tanjir.jpg
Foto: Foro Profimedia

Belgijski NLO talas

Kako ne bi ispalo da su se incidenti s NLO-ima događali samo u SAD, navešćemo i jedan događaj koji se desio u Evropi, tačnije Belgiji, relativno nedavno, a koji je takođe ostao zapisan kao jedno od najpoznatijih masovnih viđenja NLO-a u istoriji. Njegova posebnost je što se incident nije dogodio tokom jednog dana već je trajao pet meseci.

Od decembra 1989. do aprila 1990. godine više od 13 500 (!) ljudi na zemlji prijavilo je viđenje nepoznate letelice, visoke manevarske sposobnosti i velike brzine. Svi izveštaji su bili više-manje isti i opisivali su trouglastu letelicu sa svetlima koja menjaju boju. Belgijsko vazduhoplovstvo je slalo dva pilota F-16 na NLO koji su tek nekoliko puta uspeli da se sretnu sa misterioznom letelicom pa su je nakratko i uhvatiti na radaru pre nego što je velikom brzinom pobegla od njih. Belgijsko vazduhoplovstvo još dan danas ne može da objasni šta se to događalo tokom tih pet meseci.

(Idesh)