Čovek koji je dva puta klinički umro na po dva minuta, jednom u saobraćajnoj nesreći, a jednom od preterane doze lekova, odgovarao je medijima o svom iskustvu

Svest je nešto što ni nauka ni filozofija ne može da definiše i potrebno je da ljudsko biće to doživi i iskusi, tačnije da neko bude klinički mrtav neko vreme da bi mogao svetu da ispriča šta je zapravo video i osetio.

O senzaciji smrti...

- Nisam imao pojma šta se dešava, sve je bilo crno... praznina. Opisao bih to kao kada dremate bez sna, kada se probudite imate osećaj da ste dugo spavali, a zapravo je prošlo samo 15 minuta.
- Jedini razlog što uopšte znam da sam bio mrtav jeste jer su lekari bili u obavezi da podele tu informaciju sa mnom: "Bio si mrtav nekoliko minuta, samo da znaš", rekli su mi doktori.
- Dakle, da mi lekari nisu rekli šta se desilo, ja bih bio ubeđen da sam samo uzeo pilule za spavanje.

smrt.jpg
Profimedia 

Da li posle smrti postoji samo praznina ili je jednostavno sećanje prazno

- Nije to baš tako jednostavna praznina. Više kao spavanje bez sna, ne probudite se odjednom i osetite kao da je vreme prosto skočilo unapred. Vi znate da ste spavali neko vreme. U isto vreme, ne možete jasno da se setite da ste išta iskusili.- Tako da je odgovor i da i ne. Iskusio sam nešto, a to nešto je zapravo ništa.

O osećanju umiranja

Prvi put je to bilo sekundu pre nesreće i jedina stvar u mom umu bila je: "Oh ne"
- Drugi put nisam imao pojma. Bio sam u užasnim bolovima i odjednom je sve prestalo, nije bilo ničega, nije bilo života. Onda sam se probudio i ponovo sam osećao bol.

Da li su različiti uzroci smrti dali različita iskustva

Oba iskustva su bila potpuno ista. Jedina razlika je u tome što se pre nesreće sećam sekunde pre, dok sam drugi put bio u neverovatnim bolovima pa i nisam bio baš svestan svog okruženja, ako razumete šta hoću da kažem.

smrt.jpg
Profimedia 

O drugim izveštajima ljudi o iskustvima posle smrti...

Mislim da su u drugim slučajevima njihovi umovi bili aktivni, a ono što su oni iskusili bila je samo jedna vrsta sna!

O reakciji da je umro

- Moja prva reakcija je bila: "Neverovatno, to je tako kul". Sada mogu da kažem prijateljima da sam bio mrtav i vratio sam se u život, ali većinu stvari je govorio morfijum iz mene.
- Onda me je sustigla realnost i shvatio sam da sam zapravo sada mogao da budem mrtav, tek onda sam razumeo koliko je ozbiljna situacija bila.
- Sada se sigurno manje plašim. Znam da je smrt ništa drugo do spavanje,kada umrete samo prestanete da postojite, nemate zbog čega da brinete.

O religiji i zagrobnom životu

- Oduvek sam bio ateista, ali je postojao i deo mene koji se nadao da Bog postoji ili raj, ili nešto veće od nas. Mislim, ko od nas ne bi želeo da stvarno tamo negde postoji "Nebo"?
- I dalje sam ateista, ali sada znam da ne postoji takva stvar kao Bog ili raj, barem ne za mene, jer koji Bog bi dozbolio da porodica i osoba prožive ovakvu traumu.
- Verujem da je vaša vera, vaša vera. Jedino što možemo da podelimo je naše iskustvo i pustimo ljude da sami stvore svoje mišljenje, svi moraju da prestanu da primoravaju druge da misle kao i oni.

smrt.jpg
Profimedia 

O životu posle smrti

- Sve što želim da postignem u životu jeste da se zezam i da usrećim druge ljude i učinim njihove živote srećnijim.
- Nikakvo lično dostignuče u životu mi neće značiti kada umrem. Mrtav sam, jedina stvar koja će živeti jeste moj uticaj na druge ljude koji su živi i nadam se da će taj uticaj biti pozitivan!
Zaključak
- Smrt je smrt. Kada jednom umrete, to je to, nema više!