O, NE, OPET: Šta vidite, žutu ili plavu pilulu?

Ako govorite o onome što možete da osetite, omirišete, okusite i vidite, onda su “stvarnost” električni signali koje tumačite u vašem mozgu, rekao je glavni naučnik za virtuelnu stvarnost

On je rekao da je zahvaljujući filmu “Matriks”, viziji budućnosti, u kojoj ljudi doživljavaju svet u simuliranoj stvarnosti, zapravo shvatio kako bi virtuelna stvarnost jednoga dana mogla da izgleda.

“Ako govorite o onome što možete da osetite, omirišete, okusite i vidite, onda su “stvarnost” električni signali koje tumačite u vašem mozgu”, rekao je on.

“Za razliku od Morfeja, ne nudim vam izbor”, rekao je Abraš. “Bez obzira kakvu odluku donesete, svi zajedno ćemo završiti u zečjoj rupi.”

Abraš je aludirao na scenu iz filma u kojoj je Neo stavljen pred izbor: ako uzme plavu pilulu, priča se završava i probudiće se u svom krevetu i “verovati ono što želi da veruje”. Ako uzme crvenu, ostaće u Zemlji Čuda i “videti koliko je duboka zečja rupa”.

Na godišnjoj konferenciji F8 Abraš je istakao da se većina ljudi, kada je reč o “virtuelnoj stvarnosti”, koncentriše na “virtuelno”, ali da bi akcenat zapravo trebalo da bude na “stvarnosti”. Čovek ima samo tri senzora za boje, ne može da vidi infracrveno i ultraljubičasto i ima slepu mrlju u oba oka.

Iluzija je ponovljena na rubikovoj kocki, na kojoj su plava polja na žutoj pozadini istaknuta pored žutih polja na plavoj pozadini.

“Naše vizuelne informacije su zapravo začuđujuće skromne i čak i ako bismo mogli precizno da registrujemo i obradimo svaki foton koji stigne do našeg oka, i dalje ne bismo imali dovoljno informacija da pravilno rekonstruišemo svet”, objasnio je on.

“Naš vizuelni sistem zapravo nagađa i o tome šalje poruku svesnom umu”, nastavio je on. Mozak ograničene informacije nadoknađuje tako što formira model stvarnog sveta, koji konstantno obnavlja sa dolaskom novih informacija.”

"Upravo taj model, a ne stvarni svet, jeste ono što doživljavamo i u šta verujemo. Mi smo mašine za izvođenje zaključaka", a ne objektivni posmatrači. Da bi to ilustrovao poslužio se trima primerima. U prvom primeru, prikazane su sive pilule na žutoj, odnosno plavoj pozadini. Iako je reč o istoj nijansi sive, ljudi ih vide kao crvene ili plave, jer to mozak vidi na osnovu ostatak informacija oko njih. Čak i ako osoba zna da su pilule sive, ipak ih vidi kao crvene ili plave.

Isto je i sa Rubikovom kockom, gde na žutoj pozadini vidimo plave kvadratiće, a na plavoj pozadini žute. Istina je da su sivi.

Drugi primer je šahovska tabla sa i bez tačkica. Prva deluje ravno, a druga kao da je iskrivljena. To je zato što naš vizuelni sistem stvoren da detektuje jake kontraste po horizontali i vertikali. Kada se dodaju tačkice, on detektuje naglašeni kontrast ne samo po horizontalni vertikali, već i na “blago iskošenim linijama”. Zbog toga dobijamo iskrivljenu sliku.

Na kraju, tu su dva stola sa pločom istih dimenzija, ali koje deluju različito. "Živimo u trodimenzionalnom svetu, a 3D objekti koje nagoveštavaju dvodimenzionalne forme stolova prilično se razlikuju. Vaš mozak to radi automatski. To je pogrešno ali nam omogućava da funkcionišemo u trodimenzionalnom svetu".

(Daily mail)