Iako su mnogi probali da ga iznajme, on je i dan danas zatvoren za posetioce

Podovom svetske izložbe u Parizu 1889. godine, Gustav Ajfel je konstruisao kulu koja je postala zaštitni znak Pariza. Ajfelova kula je do 1931. godine bila najveća građevina na svetu (300,5 m visoka, a sa antenom 320,8 m). On je odlučio da nagradi sebe jednim malim stanom koji je za sebe sagradio ne trećem nivou Ajfelove kule.

ajfelov-toranj.jpg
Rojters 


Skoro 300 metara iznad zemlje, ovaj stan je prosto nezamislivo mesto sa kog se može videti ceo grad. Ajfela je pariska elita navodno za ovaj stan preplavila ponudama, makar da ga iznajme na jednu noć, ali ih je sve odbio jer je želeo da ih zadrži kao lično prostor za mi i tišinu.

S vremena na vreme, on je zvao goste da dođu da posete taj stan. Među tim gostima bio je i Tomas Edison, koji je pri svojoj prvoj posetio Ajfelu poklonio fonograf. Ova prostorija nije otvorena za posetioce, ali su i dan danas unutra sačuvani svi rekviziti, a ništa od inventara nije menjano ili izneto.