JEFTINE PODVALE I TRAČEVI: Ove laži su promenile tok istorije

1. Lažno pismo uzrokovalo je Treći krstaški rat1184. godine, pismo danas poznato kao 'Pismo iz Toleda' došlo je u ruke Pape Klementa III. U njemu je pisalo da će u septembru 1186. godine kasnije doći apokalipsa nakon teškog razdoblja poplava, suša, snažnih vetrova i potresa. Iza pisma je stajalo prestižni Univerzitet u Toledu koje je baš nedavno uvelo katedru iz astrologije.
Pomoću nove "nauke" pokušali su, stajalo je u pismu, da predvide budućnost i došli do zaključka da za dve godine sveta najverovatnije više neće biti. Iako se apokalipsa u to vreme spominjala svako malo, Papa je totalno 'pao na foru'.

U pismu iz Toleda stajalo je da će katastrofa najžešće pogoditi Meku i Bagdad i da će brojni muslimani u očaju prelaziti na hrišćanstvo. Proročanstvo se proširilo celom Evropom i izazvalo paniku među sveštenstvom i plemstvom i, smatraju neki, postalo jedan od faktora koji je uticao na početak Trećeg krstaškog rata. Krstaši su u ratu uspeli da preuzmu Akru i Jafu, ali ne i Jerusalim. Ipak, bio je to jedan od uspešnijih krstaških ratova nakon kog je usledilo njih još šest.

I, da... Pismo iz Toleda bilo je lažno. Obrazac na kom je ispisano bilo je krivotvoreno i pravi autor nikada nije otkriven. Istoričari smatraju da to najverovatnije nije bio neko ko je priželjkivao takav razvoj događaja, već se samo malo našalio na tuđi račun. Kroz nekoliko narednih vekova modifikovane su sve verzije pisma još nekoliko puta i širile su se Evropom i svaki put iznova širile paniku.

2. Hrpa besmislica dovela je do kolonizacije KanadeTokom svog drugog puta u Kanadu, francuski istraživač Žak Kartie naišao je na indijansko pleme na području današnjeg Kvebeka. Donakona, poglavica plemena, kao znak dobre volje mu je ustupio svoja dva sina kako bi ih odveo u Francusku i obrazovao ih da postanu prevodioci. Nezadovoljni time, sinovi su Kartieru na putu glavu napunili pričama o Sagenaju, mističnom kraljevstvu na severu prepunom zlata i ostalih dragocenosti. Njegovi stanovnici, rekli su mu, imali su samo jednu veliku nogu, umesto dve. Oduševljen pričama, Kartie je priče preneo francuskoj aristokratiji. Francuski kralj je Žanu Fransou Robervalu naredio da otplovi do Kanade i nađe mistično kraljevstvo neizmernog bogatstva. On je pak našao samo ledena prostranstva nemoguća za normalan život i u Francusku se vratio praznih ruku.

Ipak, bilo je to, smatraju mnogi istoričari, prvi korak u kolonizaciji teritorija danas poznatog kao Kanada i stvaranju te države. A braća su došla na svoje - vratili su se na rodnu grudu.

3. Ogrlica koja je bila povod za Francusku revoluciju

Francuski kralj Luj XV za života je naručio izradu tada najskuplje ogrlice u istoriji. Ipak, umro je baš u trenutku kada je trebalo isplatiti raskošan komad nakita. Godine 1785. Žana de Valo, u Parizu poznata i kao Madam de la Mote, odlucila je da ona baš jako želi tu ogrlicu.
Prvi korak ka tome bila je afera s kardinalom Luisom de Rohanom. Njega je uverila da kraljica Maria Antoaneta želi ogrlicu, ali da bi je kupila potreban joj je posrednik. Žana mu je pokazala i pisma koja je navodno napisala upravo ona i u kojima ga je molila da joj bude posrednik. Iako su pisma bila zaista jeftine krivotvorine prepune gramatickih grešaka, kardinal je 'pao na foru'. On se cak i sastao s kraljicom i dogovorio ceo posao. Pod kraljicom mislimo na jeftinu prostitutku koju je Žana obukla u malo bolju haljinu.
Nekoliko dana kasnije, skupocena ogrlica je bila u posedu prevaranta i ceo je slucaj razotkriven kad draguljarnica nije primila prvu ratu isplate.

Umesto da se ceo slučaj odradi iza zatvorenih vrata, Antoaneta je sve namerno pretvorila u javni skandal. Žana je kažnjena zatvorom, a de Rohan pošteđen. U trenutku izbijanja afere, Francuska je bila usred velike ekonomske krize, a narod je vladarima zamerao rasipnost. Upravo zbog toga, Antoanetina strategija obila joj se u glavu. Naime, u očima naroda sve je izgledalo kao njen pohlepni pokušaj da se domogne basnoslovno skupog nakita. Iako je bila (u ovom slučaju) u potpunosti nevina, skandal je totalno narušio Antoanetin ugled.

Bio je to jedan od prvih skandala koji će se nanizati kroz narednih nekoliko godina i koji će na kraju eskalirati u - Francusku revoluciju. O aferi je snimljen i film - 'The Affair of the Necklace'.

4. Zbog nečije šale Džingis-kan je dobrano 'načeo' Evropu

Sredinom 12. veka caru Bizanta u ruke je došlo pismo čoveka koji se zvao Prester Džon koji je tvrdio da je kralj izolovanog hrišćanskog kraljevstva u Aziji okruženog neprijateljem po religiji tj. muslimanima. U pismu je stajalo da je kraljevstvo mesto ogromnog bogatstva u kom se grade brodovi od smaragda, ali i neobičnog magičnog voća i čudnih bića poput ptica koje govore i imaju noge poput ljudi.
Čim su pročitali stvari poput 'brodovi od smaragda', kraljevi tadašnjeg pokrštenog sveta nisu razmišljali mnogo. Pomislili su kako bi im tajanstveni kralj bio od velike vojne pomoći pri osvajanju paganskih teritorija na kojima su živeli pagani.

No, mit se zagubio na nekoliko decenija sve dok se svetom nije proširila vest o neobičnoj vojsci s istoka koja niže pobede oko Persije. 'To je Prester Džon ili neko od njegovih potomaka', poveselili su se vladari. Dobra je vest bila ta da je nepoznata vojska zaista nanosila teške poraze protivnicima hrišćana na istoku. Loša je vest za Evropu bila ta da Preston Džon nije postojao. Bio je to Džingis-kan, čovek čije je carstvo u jednom trenutku zauzimalo čak 22% sveta. Stvari su lakovernim vladarima hrišćanske Evrope postale jasne tek kad je čovek pokorio Mađarsku i Poljsku, piše Cracked.

(24sata.hr)