(FOTO) HVALA, PUŠKICAMA: Profesori, izvinite, ovako smo vas varali na pismenim

Neki đaci su bili naročito talentovani i imali su odličnu tehniku, govor tela koji ih nije kompromitovao pa rezultati nisu izostajali

Neki su bili naročito talentovani za ovakve stvari, naprosto imali su odličnu tehniku, govor tela koji ih nije kompromitovao, malo sreće uz sve to i – rezultat nije izostajao! Posle su takvi znali raspredati priče kako su prepisali sve “od reči do reči”, kako je malo falilo da budu uhvaćeni, ali su se eto izvukli i slično. Prepisivalo se od drugog ili samostalno – u svojoj “režiji”.

A evo i metode prepisivanja koje su imale najviše uspeha!

Obične puškice
Ovo je najčešća metoda, široko korištena u svim uzrastima. Na papirićima bi se pisao sadržaj za prepisivanje, a njihova veličina je bila taman tolika da mogu stati u šaku ili se lagano zavući u rukav ako “zagusti”. Oni napredniji prepisivači bi nakon ispisivanja sadržaja na puškicu istu izlepili sa selotejp trakom kako se zbog znojenja ruke dragoceni podaci ne bi izmrljali, a takođe i da bi papirić manje šuškao! Današnje generacije to lakše završe jer sve otipkaju na računaru, smanje font na željenu veličinu i to je to.

Puškice za devojčice
Napisana puškica se stavi iza uha, a preko uha se prebaci kosa. I onda se dotična “počeše” iza uha u potrazi za odgovorom. Varijanta sa suknjom – napišeš što ti treba i zalepiš na unutrašnju stranu suknje, a kad ti nešto zatreba zavrneš suknju i prepišeš; naravno treba nositi dužu i širu suknju.

Puškice “iznad čarape”
Pripremiš puškicu i selotejpom je zalepiš malo iznad vrha čarape. Staviš nogu na kojoj je puškica na suprotnu nogu (da ti deo gde je čarapa dira koleno suprotne noge). Ako profesoru budeš sumnjiv potrebna je samo jedna sekunda da spustiš nogavicu.

Puškice ispod majice
Zalepiš puškicu na majcu sa unutrašnje strane, negde oko pupka i kad zatrebaš, samo izvrneš majicu napopačke i pročitaš; naravno sve ovo na donjem delu majice koji se ne vidi ispod klupe.
Puškice na papirnim maramicama. Zalepiš puškice na unutrašnju stranu jedne papirne maramice, a nju držiš u ruci ili čak i na stolu. Radi uverljivosti, “obrišeš” katkad malo nos ili čelo, da profi slučajno ne padne na pamet da ti zaviri u maramicu.

Hemijska sa providnom cevčicom
Puškica se ubaci u cevčicu, dok je profesor u blizini piskaraš, a kada se okrene pogledaš šta ti treba. Ovo je bilo naročito pogodno za pisanje teško pamtljivih formula ili definicija. Ako u jednu hemijsku ne stane sve što je potrebno, u džepu je identična, ali sa drugim sadržajem.

Papirna rolnica
Za ovu varijantu se koristio uski papir u rolni na koji bi se napisao željeni sadržaj. Dužina
rolanog papira je bila prema želji, a obično od 50 do 100 cm. Na njegovim krajevima bi se stavilo “ojačanje” u vidu kartonskih cevčica koje su omogućavale lakše “motanje” i pronalazak željenog sadržaja. Papir bi se urolao podjednako sa obe strane, a krajevi bi se povezali tanjim koncem. Onako vizuelno uzevši, ovaj “alat” je nakon pripreme ličio na latinično slovo B.

Knjiga ispod klupe
Neki kažu da se ovaj “klasični” način pokazao kao najbolji ikada, mada moramo priznati da ni profesori nisu baš toliko naivni jer je jedna od “komandi” pred testiranje znala biti da se “torbe, knjige i ostale ‘nepotrebne’ stvari” sklone na drugo mesto (uz prozor, vešalicu i sl).

Taktika skretanja profesorske pažnje
Za neke se znalo da će dobiti keca i pre nego što kontrolni počne. E takvi su bili “žrtvovani” za kolektiv, prepisivajući na očigledan način kako bi se profesor više zanimao za njih nego za ostale koji su tako mogli lakše da se posluže svojim trikovima. Druga dobra fora na sličnu temu su novine: učenici kupe neke novine, stave ih onako na prvu klupu, a kad profesor pita čije su – svi kažu da ne znaju. Većina profesora tada uzme da čita novine i puno manje paze na učenike.

Nalepnica na plastičnoj flaši
Ako vam je dopušteno da tokom kontrolnog na stolu imate plastičnu flašicu sa vodom ili sokom, sve što vam nije jasno napišite s unutrašnje strane nalepnice – idealno, jer ima dosta mesta za pisanje, a profe vas nikad neće uhvatiti.

Pisanje puškica na klupi
Stari oprobani metod, korišćen naročito na klupama tamnije boje. Jedini problem je znao biti “fijasko” u vidu premeštanja dotičnog učenika u neku drugu klupu.

Odgovaranje na tabli
Ako odgovarate, onda obična grafitna olovka rešava stvar. Po tabli ispišeš odgovore koji se ne vide kad gleda profesor jer mu sunce ide u oči, a ti vidiš sve!

Kaiš
Zalepiš papirić s odgovorima na unutrašnji deo kaiša, okreneš ga i prepisuješ.

Svako vreme je imalo svoje načine. Neki današnji su puno moderniji – mobilni, slušalice, “bubice” u uvu....

(nostalgicno.com)