3 ISTORIJSKA DELA OSVETE: Oni su se svetili grudima i tenkovima!

1. Maria Oktiabrskaja osvetila je muža tako što je kupila tenk i terorisala je naciste

Godine 1943., Sovjetska domaćica Maria Oktiabrskaja dobila je pismo od vojske u kom je obaveštavaju da je njen muž umro u bici kod Kijeva dve godine ranije. Maria nije prolila ni suzu nad gubitkom. Jedino što je želela jeste da prolije bar malo nacističke krvi. Dakle, ona je prodala sve svoje stvari i kontaktirala vojsku sa ponudom: Ona bi htela da ispoštuje uspomenu na svog muža kupovinom novog T-34 tenka kako bi uništila naciste.

Imala je samo jedan zahtev: Da ona bude ta koja će ga voziti.
Državni komitet za odbranu namirisao je sočni propagandni trik i pristao na pogodbu. Nakon nekoliko meseci obuke, 38-godišnja Maria otišla je na bojno polje u svom ličnom tenku, koji je nazvala "Borbena devojka".

Muški oficiri u početku su bili skeptični, međutim ubrzo su naučili da nikada ne izražavaju sumnju u ljutu ženu koja kontroliše nekoliko tona mehaničke smrti, jer su upravo oni bili svedoci bitke kod Smolenska gde je ona na čelu svoje jedinice, ostavila oblak dima i nacista iza sebe. Upravljala je tenkom kao veteran, a kroz neprijateljsku vatru prolazila je sa lakoćom.

Po svoj prilici, "Borbena devojka" mogla je sama da dobije rat da lutajući geler nije udario u Mariu u martu 1944. godine dok je još jednom u sred bitke sređivala tenk. Podlegla je ranama dva meseca kasnije, a do oktobra bila je uzdignuta do statusa heroja Sovjetskog Saveza.

2. Elajhu Ickovic pronašao je i sprijateljio se sa ubicom svoje porodice, samo kako bi ga posle ubio

U "Bandama Njujorka" mladić prati ubicu svoga oca, postaje prijatelj s anjim, na kraju otkriva svoje prave namere i ubija ga. To je vrlo bliska ideja sa onim šta se desilo u ovoj priči. Tokom Drugog svetskog rata, mladi Elajhu video je kako celu njegovu porodicu ubija rumunski stražar, a kasnije je uradio skoro istu stvar tom čuvaru.

Sve što je znao o svom neprijatelju jeste njegovo lice i prezime Stanesku. Ipak, on je negovao svoju mržnju više od decenije, sve dok sudbina nije umešala prste baš kao u nekom dobrom filmu. Dok je služio u izraelskoj vojsci 1953. godine, Elajhu je saznao da se Stanesku pridružio francuskoj Legiji i da se nalazi negde u Indokini. Shvativši da je to prilika za njegovu osvetu, organizovao je transfer iz izraelske mornarice do pustinje u Italiji. Nastavio je svoj put ka Alžiru, pridružio se Legiji i prošao kroz njihovu ludu i rigoroznu obuku. Da, prešao je pola sveta i pridružio se Legiji stranaca samo na osnovu glasina da je Stanesku možda tamo. To se zove posvećenost.
S obzirom da je završio obuku, raspoređen je u Vijetnam, gde je rekao svom komandantu da želi da bude u Staneskovoj jedinici jer ima "istoriju" sa tim čovekom. Komandanti nisu prozreli mržnju u tim rečima, pretpostavili su da su prijatelji i prihvatili. I tako je Elajhu spavao u šatoru pored čoveka koji mu je ubio celu porodicu.

Stanesku nije prepoznao Elajhu i postao mu je jedan od najodanijih prijatelja. Bar je tako Stanesku mislio. Ubrzo su se smejali i volontirali u patrolama zajedno. Konačno, tokom zasede od strane Vijetnamaca jednog dana, Elajhu je imao svoju šansu: Bili su odvojeni od ostatka redova i sklonjeni u blatu.

Staneskova smrt povezana je sa neprijateljem, a Elajhu je odslužio u Legiji do kraja svog mandata i vratio se u Izrael gde je bio optužen zbog dezertiranja. Međutim, kada je sud saznao njegovu priču dali su mu najlakše moguće posledice (godinu dana zatvora), verovatno jer su se plašili njegove osvete.

3. Leonarda Emilia pokazivala je grudi u ime osvete!

Tokom Francusko-Meksičkog rata, Leonarda Emilija, jednostavna devojka iz malog sela u Kueretaro, bukvalno je bila Julija iz "Romea i Julije" po načinu zaljubljivanja u francuskog vojnika. Nažalost, vojnik je uhvaćen i osuđen da se suoči sa streljačkim vodom. Leonardine očajne molbe za pomilovanjem bile su ignorisane.
Slomljenog srca i iskreno iznervirana, Leonarda je odlučila da se vrati u društvo koje joj je oduzelo pravu ljubav transformišući sebe u odmetnika osvetnika pod imenom "LA Karambada" - "Neverovatna dama".
To je bilo jako hrabro ime, ali ona je imala poteze koji su to ime podržavali, bila je super na konju, umela je da koristi oružje i bila je vešta sa mačem. I dok je nosila pantalone za rad volela je da svojim neprijateljima doda so na radu, tako što kada ih je ubijala pokazivala im je grudi kako bi znali da ih je ubila i opljačkala žena. kao uvreda u mačo kulturi 19. veka verovatno je bila poprilično efikasna.

Međutim, ove pljačke i pokazivanje grudi bio je samo jedna od stvari koje je La Karambada imala u planu da se osveti sistemu. Neki kažu i da je uspela da otruje guvernera Benita Zenja i predsednika Benita Suareza, obojica su ignorisali njene žalbe da se spasi život njenog čoveka. Obojica su umrli u kratkom vremenskom periodu 1872. godine.

La Karambada bila je nešto poput Robina Huda koja je pljačkala bogate, ubijala korumpirane i razmenjivala pucnjavu sa vladinim snagama više nego u bilo kom filmu. Nažalost, njena stvarna priča završila se 1873. godine. Tri godine nakon što je kročila u "banditski posao", ostavila je trag u državi Guanajuato, gde je izbila pucnjava. Bila je ranjena, a preminula je u pritvoru nakon ispovesti svešteniku.