Mislimo da je život jedan velik biohemijski proces i da, nakon što umremo, trunemo u zemlji. Ali nije baš tako, uveren je Lanza

Većina naučnika uglavnom se slaže da je zagrobni život besmislica, da ne postoji ili da je, u najboljem slučaju, teško dokaziv.

Ali ugledan profesor Robert Lanza sa Univerziteta "Wake Forest" u Severnoj Karolini tvrdi da je smrt iluzija koju stvara naša svest.

"Mislimo da je život jedan velik biohemijski proces i da, nakon što umremo, trunemo u zemlji. Ali nije baš tako", uveren je Lanza.

Prema njegovoj teoriji biocentrizma ljudi veruju u konačnu smrt jer su tako učeni. Život, tvrdi, povezujemo sa telom, a tela dokazano odumiru.

"Naša svest formira svemir, a ne obratno. Stvar je u tome kako percipiramo svet oko sebe. Osoba vidi plavo nebo jer mu je neko rekao da je ono plavo. Ali stanice u ljudskom mozgu mogu biti ‘izmenjene’ pa nebo možemo doživljavati kao zeleno ili crveno", kaže Lanza.

On i njegovi istomišljenici tvrde da sve što vidimo ne postoji bez naše svesti, odnosno da nam ona predočava svet onakvim kakav jeste. Takođe, biocentristi tvrde da su svemir i vreme alati našeg uma.

"Kad ljudi napokon prihvate činjenicu da su ti elementi plod naše svesti, shvati će da je smrt iluzija. Postoji na hiljade paralelnih svemira u kojima živimo, samo mi toga nismo svesni. U tom sistemu nema smrti. Kada umremo, naš život se jednostavno vraća u taj beskonačni sistem svemira i negde ponovno "procveta", tvrdi Lanza, koji je pre nekoliko godina objavio veliku knjigu o biocentrizmu.

Svoju teoriju potkrepio je brojnim eksperimentima, a jedan od njih je i onaj sa česticom koja prolazi kroz barijere. Gledana samo ljudskim okom, čestica doslovno prolazi kroz barijere i kreće se linearno. Kad se pogleda sa strane ili ne tako pažljivo, liči na talas koji istovremeno može biti na više mesta, odnosno prostora između barijera.

"Sve je stvar svesti. Život je jedna avantura koja nadilazi naš linearni način razmišljanja. Kad umremo, ponovno oživimo što dokazuje kvantna mehanika i brojni dokazi kvantne fizike", kaže Lanza.

Njegove tvrdnje naišle su na niz neodobravanja među naučnicima, a neki od njih su objavili opširne disertacije u kojima demantuju Lanzine tvrdnje.

Jedan od njih je i Vinod Vadavan, koji tvrdi da je Lanza pogrešno protumačio kvantne zakonitosti te da je odbacio Darvinovu teoriju, koja je opće prihvaćena u znanstvenim krugovima.

"Današnja nauka odbacuje teorije onih koji se ne slažu s Darvinovom teorijom. Ona je jedan od temelja moderne nauke, a Lanza se bavi nekim čudnim oblikom nauke koji je neprihvatljiv. Biocentrizam ne nudi nikakvo detaljno objašnjenje svesti i sistemski ignoriše nove naučne spoznaje o njoj", napisao je Vadavan.

Popis onih koji se ne slažu s Lanzom je poduži, ali je sve više onih koji smatraju da je Amerikanac na pragu velikog otkrića.

(Express.hr)