Normalno je da se ljudi kao svesna biće plaše smrti jer znaju da je ona jednog dana svakako neizbežna. Ipak, možda ljudi na samrti mogu da nam pruže utehu jer se priča da oni razumeju smrt mnogo bolje nego mi

Novinarka Patriša Pirson je u svojoj knjizi: „Otvaranje nebeskih vrata: Istraživanje priča o životu, smrti i onome što dolazi posle“ opisala rezultate istraživanja koja je ona sprovela na datu temu.
Normalno je da se ljudi kao svesna biće plaše smrti jer znaju da je ona jednog dana svakako neizbežna. Ipak, možda ljudi na samrti mogu da nam pruže utehu jer se priča da oni razumeju smrt mnogo bolje nego mi.

Ona je počela svoja istraživanja nakon što je u roku od 9 nedelja izgubila i sestru i oca. Zanimalo ju je šta se dešava posle smrti, pa je počela da intervjuiše ljude koji provode vreme sa onima koji pate od neizlečivih bolesti, kao i one ljude koji su doživeli kliničku smrt.

Ona je iz ovih priča shvatila da ljudi obično znaju da im je kraj blizu. Oko 72 sata pre smrti, oni počnu da govore o putovanju u metaforama. Jedni traže cipele, drugi avionske karte, a treći hoće da idu kući iako su već kod kuće.
dusa-smrt.jpg
Profimedia 


Njena sestra, koja je obolela od raka dojke je uporno na samrti ponavljala da ne zna kako da ode.
Tako i jedna bolničarka navodi primer pacijenta obolelog od raka gušterače, koji je na samrti upitao da li njegova žena zna sve o pasošu i kartama.
Ova bolničarka je čak i nazvala ovaj fenomen „svešću o bliskoj smrti“ i upotrebila ga u svojoj knjizi: „Konačni darovi: razumevanje spejialne svesti i potrebe umirućih i komuniciranje s njima“. Ona je negovala stotine pacijenata sve do njihove smrti i smatra da ovaj fenomen nije samo slučajnost.

Ljudi vide preminule članove porodice neposredno pred smrt.

Ljudima na samrti se često priviđaju voljene osobe koje više nisu među živima, mada je neizvesno da li se to dešava zbog jakih analgetika ili ih zaiste vide.

Jedna internacionalna studija se bavila ovim pitanjem i ustanovljeno je da pacijenti, koji su još uvek svesni sat vremena pre smrti, vide svoje voljene koji su preminuli. Ova „priviđenja“ nemaju nikakve veze sa tim da li su ili nisu uzimali nekakve lekove pre toga.
Jedna od pacijentkinja koja je umirala od raka, par puta je spomenula kako njen sin Frenki dolazi da je poseti sedeći pritom u fotelji pokraj njene postelje, iako je isti preminuo nekoliko godina ranije.

(Oprah.com)