NEOBIČNI ŽIVOT NAJDLAKAVIJE PORODICE SVETA: Ovo su ljudi vukovi

Zbog dlakavog lica Aseves je još kao dete stekao nadimak “Mali vuk”. Odrastao je u malom mestu Loreto, na severozapadu Meksika. Zbog njegovog neobičnog izgleda, društvo je izbegavalo porodicu. Kao 12-godišnjak je počeo da putuje od grada do grada i radio na vašarskim tezgama.

“Moj cirkuski život je počeo kada sam imao 13 godina”, kaže on u filmu. Pošto je vlasnik cirkusa saznao da i Asevesova dva mlađa brata od tetke Lari i Deni pate od iste bolesti, vlasnik cirkusa im je ponudio posao. “Rekao je da će nas primiti na stan i da će nam plaćati. Pristao sam”, kaže Aseves. Tri brata su sa cirkusom nekoliko godina putovali po Meksiku, pozdravljali publiku i slikali se s njima. Pratila ih je Asevesova majka i uvek su imali udobno mesto za spavanje i dovoljno hrane. Jedini problem je bio što su ih zaključavali. “Predstavljali su nas kao cirkusku atrakciju, pa niko nije smeo da nas vidi na ulici”, kaže Aveses.

Dok je bio sasvim mali, krio se od drugih ljudi. Druga deca u školi su mu se rugala, vukla ga za dlake na licu i vređala ga, ali kako je rastao, samopouzdanje mu je jačalo. Danas ima 41 godinu i osećanja su mu pomešana. S jedne strane se stidi zbog svog izgleda, a s druge strane je ponosan. Kaže da ne žali što je radio u cirkusu, jer voli da zasmejava ljude, ali priznaje da mu je bilo veoma teško kada je sa američkim cirkusom putovao po Americi. Bio je usamljen, izolovan, slabo je govorio engleski i toliko je pio da je gotovo umro. “Pio sam ogromne količine piva. Prestao sam da jedem i jetra me je ubijala... U alkoholu sam tražio spas, ali sam u stvari uništavao sebe”, seća se on.

Međutim, izvukao se iz depresije i nastupao u cirkusima širom sveta. Naučio je da hoda po žici i da se penje po merdervinama s noževima umesto prečki. Nadao se da će zaraditi dovoljno novca da otvori prodavnicu blizu kuće u Meksiku u kojoj je živeo s devojkom Viktorijom i najmlađom ćerkom Araseli. Međutim, pošto se vratio iz Velike Britanije, njihova desetogodišnja veza je okončana i danas Aseves živi u porodičnom domu u Loretu. Za život zarađuje berući pasulj.

Pošto niko nije hteo da im iznajmi stan, Aseves i veći deo njegove porodice žive u dve susedne kuće, koje im je gradonačelnik poklonio dok je Aseves bio mali. Jednu je dobila njegova majka, a drugu Larijeva i Denijeva majka. Danas u svakoj kući stanuje desetoro ljudi. Aseves ima tri ćerke i sve su rođene s hipertrihozom. Najstarija, Karla, ima dvadesetak godina. Majka ju je napustila kad je bila beba, a pošto je otac stalno bio na putu, odgajala ju je baka.

Rediteljka filma Eva Aridžis kaže da je ženama sa ovim poremećajem teže, jer društvo ne prihvata dlakave žene. Kod muškarca se dlakavost smatra odlikom muževnosti, pa oni zbog toga imaju uspeha kod žena. Karla je jedina u porodici koja je završila srednju školu, ali ipak ne može da nađe posao. Kada se porodila, otac deteta ju je napustio. Aseves je odlučio da se pobrine da svi mlađi članovi njegove porodice, rođeni sa ovim poremećajem, dobiju obrazovanje i steknu samopouzdanje kako bi našli posao koji ne podrazumeva rad u cirkusu.

Ranije su deca počinjala da rade u cirkusu i pre nego što bi prohodala. Jedan od njegovih rođaka imao je samo godinu dana. Njegova majka je želela da deca završe školu, ali pošto nije imala muža koji bi je finansijski podržao, pristala je na ponudu vlasnika cirkusa. Za skromnu nadoknadu, ljudi su mogli da gledaju njenog sina, da se iščuđavaju i da ga dodiruju. Nekoliko nedelja je putovala s cirkusom, predstavljajući svog malenog sina kao “Derijana, dečaka vuka”.

Asevesov rođak Deni je nastavio da nastupa u cirkusu, gde je savladao akrobatske veštine na trapezu i trambulini. Drugi rođak, Eliud, planira da usavrši cirkusku tačku tako što će pustiti da mu dlake porastu i zameniti sekutiće veštačkim kljovama.

Neki članovi porodice se, međutim, bave drugim poslovima. Asevesova sestra Lila je donedavno bila policajac u Zakatekasu, a njegov rođak Lari danas živi u San Bernardinu (Kalifornija), gde iznajmljuje gumene dvorce i drugu opremu za žurke i rođendane.

Aseves kaže da su ga celog života poredili s vukom. Dešava se da ljudi zavijaju za njim kada prođe ulicom. U dokumentarnom filmu postoji scena u kojoj posećuje zoo-vrt u prestonici Meksika da bi se suočio sa ovom životinjom.

“I njegovo i moje lice prekriveno je dlakama i obojica smo zarobljeni - on u zoološkom vrtu, a ja u ovom telu”, kaže on. “Ako ništa drugo, barem se vukovi ponašaju prema meni isto kao prema drugim ljudima.”