Za 200 dolara mesečno imam dva sprata s četiri sobe gde živim i radim. Nije u centru grada, ali mogu stići u centar za 5 minuta

Dosta vam je plaćanja nekoliko stotina evra mesečno za stan s lamperijom koja je prekrivena gorilinim prstom prašine, žutim tabletićima na crno-belom teveu? Mi znamo gde se moraš preseliti da ti bude lepše.

Iznos od 500 dolara iz naslova se odnosi na najam stana, ali u današnje vreme podizanja cena iznosa za najam, ovo je itekako važan podatak. Na servisu za odgovaranje na pitanja Quora smo pronašli pitanje.
“Koje je najjeftinije mesto za život na godinu dana?”
Od dvadesetak odgovora, gotovo svi predlažu jugoistočnu Aziju kao idealno rešenje. Tajland, Vijetnam, delovi Kine, ali nama se nekako najviše sviđa Indonezija. Plaže, hrana, plaže.
Brajan Kemphir je korisnik Quore koji je dao sledeći odgovor.

“Upravo ću potpisati najam stana u centru grada Solo, u centralnoj Javi za 500 dolara godišnje. Stan ima puno prozora, balkon i smešten je preko puta jedne od dve gradske skupštine. Cena ukusnih obroka koji uključuju pirinač i tempe, tofu, piletine ili ribu se kreće između 40 centi i 80 centi. Vozim Honda motocikl koji sam kupio za 600 dolara. Pun rezervoar goriva je manje od 1.50 dolara jer Indonezija sama proizvodi svoje gorivo. Imam posao na kojem sam plaćen 200 dolara mesečno za dva dana u kojima učim srednjoškolce engleskom jeziku.”
Posla dva dana nedeljno? Po četiri sata? Čini se kao idealno mesto na kojem ćemo se osloboditi želja. Želja za radom i rintanjem. A opis ove hrane zvuči odlično, ni ne sećamo se koliko puta u životu smo platili petostruko veći iznos za nešto što ukusom podseća na komad automobilske gume uronjene u motorno ulje.
zena-plaza.jpg
Shutterstock, Thinkstock 


Anton Rifko Susilo je u takođe u Indoneziji. I čini se da mu je dobro u životu.
“U Indoneziji, možete sretno da živite s jednim ili dva dolara dnevno. Naravno, to ne uključuje smeštaj. Trenutno sam u Jogji i imam startup. Iznajmili smo kuću s tri spavaće sobe s površinom od oko 200 kvadratnih metara za 1500 dolara godišnje. Često jedem pileće ražnjiće. 15 ražnjića i dva kolača od pirinča su 40 centi.
Usput rečeno: Džogdžakarta je smeštena na dvadesetom mestu NY Timesove liste “52 mesta koja morate posetiti u 2014″ - Anton Rifko Susilo
1500 dolara godišnje? Uzmeš sebi još kojeg cimera i da vidiš kako se cena lomi. Plus – ako si baš najveća škrtica k’o ujak Paje Patka, možeš cimeru krasti pastu za zube i dodatno uštedeti.

Jedan od korisnika Quore je dao link za stranicu Saigonist na kojoj stoji članak o životu u Vijetnamu, ali napominjemo da je on iz 2010. godine.
Za 200 dolara mesečno imam dva sprata s četiri sobe gde živim i radim. Nije u centru grada, ali mogu stići u centar za 5 minuta. Što se prevoza tiče – automobili su luksuz i puno ljudi ne poseduje automobile. Vladi se možemo zahvaliti za to jer oporezuju uvezene automobile stopom od 100 posto.
Kako se voziti Vijetnamom? Novi Honda motor je 800 dolara, a trebaće vam 3 dolara da ga napunite jednom ili dvaput nedeljno. Ova zemlja je puna hrane. Za 1 do 2 dolara možeš dobiti ručak s pirinčem, mesom, povrćem, supom i nešto voća ili ledenog čaja. Vijetnamski sendvič bih platio 50 centi, jednako kao i kolu ili kafu u ugostiteljskom objektu.
letovaliste-letovanje-plaza.jpg
Thinkstock 


“Proveo sam gotovo 8 meseci u Tajlandu. Mesečna najamnina je bila 3000 bahta, što je oko 100 dolara. Imao sam 2 spavaće sobe, maleni balkon i kuhinjicu. Nisam imao mašinu za pranje posuđa. Pripremljeni obrok je ispod dolara na većini mesta, osim ako želite zapadnjačku hranu, onda ćete morati da platite puno više.
Jug je bio puno lepši od severnijeg dela gde sam živeo. Više turista posećuje te destinacije pa je verojatno i cena života malo viša. Cena bungalova gde sam provodio vreme je bila oko 10 dolara za noć.”

Ovo ti je jedini izvor svetla, ali kome treba svetlo za gledanje filmova i igranje igrica? Najjeftinije mesto za život na godinu dana? Podrum tvoje mame. Bez najma, pranja veša, baš kao i povremeni mesni rolat. Garantujem da će kuća tvojih roditelja biti jeftinija finansijski, ako već ne emocionalno

(Idesh)