Karl Paterson Šmita je, 1957. godine u muzeju u Čikagu, ugrizla mlada bumsleng zmija, koja je donešena iz zoološkog vrta na ispitivanje jer niko nije znao o kojoj se vrsti radi. Šmit je prvi hteo da analizira zmiju, pritom ne koristeći uobičajenu tehniku držanja, a ona ga je ugrizla za ruku.
bumslang-zmija.jpg
Profimedia 

Ljudi koji su bili prisutni hteli su da zovu hitnu pomoć, ali je on to odbio, jer je želeo da opiše simptome koji ga čekaju. Naravno, nije mu bilo ni na kraj pameti da je reč o otrovnici.

Šmit je umirao ceo dan, detaljno beležeći svaki simptom, uključujući mučninu i gubitak krvi. Inače, otrov ove životinje funkcionše tako da uzrokuje pojavu malih ugrušaka u krvi, koja zatim iscuri kroz sve otvore na telu, a osoba iskrvari na smrt.

Source: Little grass snake. by Ollegish on Rumble

Veći deo situacije je u njegovom dnevniku precizno obrazložen. Od toga šta je i koliko konzumirao do zastrašujućih simptoma: "Jako mi je hladno, tresem se, krvarim iz nosa i usta, a čini mi se da najviše iz desni", stoji u dnevniku. Jedna od posednjih stvari koje je napisao, dan nakon ugriza, bila je o krvarenju iz creva i da umesto urina, svaka tri sata ispušta krv.

Kada se sledećeg jutra probudio, osećao se toliko dobro da je čak nazvao muzej u kojem je radio kako bi najavio da će doći na posao sledeći dan. Ipak, ubrzo nakon toga mu se stanje pogoršalo, pa je njegova supruga nazvala porodičnog lekara koji je rekao da Šmit ipak mora u bolnicu, gde je proglašen mrtvim.

Autopsija je pokazala da je Šmit pretrpeo velika unutrašnja krvarenja, koja su locirana po celom telu, u manjem ili većem obimu. Stručnjaci napominju da nije čudno to što Šmit nije odmah potražio lekarsku pomoć, budući da je zmija bila jako mlada i da je samo jedan zub dublje penetrirao u kožu.

Pre smrti, Šmit je bio poznat po proučavanju zmija, čemu je puno doprineo, a nakon smrti je po njemu prozvan veliki broj zmija.

(Independent)