U kasnim 70-im godinama, Njujork je dostigao tačku ključanja - kriminal je rastao, razorna ekonomska kriza ostavila je mnogo ljudi bez posla, a serijski ubica harao je ulicama i ubio ljude po volji.

Dakle, kada je 1977. godine došlo do nestanka struje, Njujork je ostao u mraku skoro ceo dan usred vrućeg jula meseca. Sav haos je izbio na površinu i grad je bio u plamenu!

U 20:37 časova, u sredu, 13. jula 1977. godine, Njujork je bio pogođen moćnim udarom groma koji je oštetio dalekovode i izazvao ogroman kolaps.

Narednih 25 sati Njujork - sa izuzetkom oblasti u južnom Kvinsu i naseljem Rokavejs, koji su imali struju.

njujork.jpg
Allday 

Nestanak struje iz 1977. godine drastično se razlikuje od prethodnog nestanka koji se desio deceniju ranije. 1965. godine, državu Njujork, pored sedam drugih država i dve kanadske provincije, 25 miliona ljudi ostalo je u mraku. Tokom tog nestanka struje, Njujorčani su u miru prigrlili ovu situaciju. To je bio sjajan primer elastičnosti Njujorka i američkog "Mi to možemo" stava. Tokom nestanka struje 1977. godine, "samo" 9 miliona ljudi ostalo je bez struje, a u gradu je izbio haos.

U mnogim oblastima, ljudi koji su preživeli nestanak struje 1965. godine, izašli su na ulicu očekujući sličan osećaj drugarstva među svojim sugrađanima, ali ono što su zatekli bio je grad u rasulu bezakonja.

njujork.jpg
Allday 

I LaGvardija i DŽ.F.K. aerodromi bili su zatvoreni 8 sati, tuneli na autoputu takođe, a 4.000 ljudi moralo je da bude evakuisano iz podzemne železnice. Mnogi su ostali zaglavljeni bez mogućnosti da se vrate svojoj kući.

njujork.jpg
Allday 

Kasne 70-e smatrane su za mračno doba Njujorka. Oštar ekonomski pad i porast stope kriminala ugušio je grad. Njujork je dve godine ranije proglasio bankrot, a serijski ubica Dejvid "Sin Semov" Berkovic bio je na slobodi i terorisao je grad. Reći da je situacija bila napeta u Njujorku bilo bi podcenjujuće - ljudi du bili uplašeni, frustrirani i paranoični.

njujork.jpg
Allday 

Tokom tih 25 sati, nije bilo prodavnice u Njujorku koja je bila sigurna od pljačkaša, koji su krali sve od zihernadli pa do luksuznih automobila.

" Iz jednog auto salona u Bronksu, lopovi su odvezli 50 vozila u vrednosti od oko 200.000 dolara", napisao je Leonard Grin u Njujork Postu.

"U Bedfodru, policajci su uhvatili jednog čoveka sa 300 stopera za sudoperu, a drugog sa koferom zihernadli. Ulice su bile toliko opasne da su pljačkani čak i sami pljačkaši."

njujork.jpg
Allday 

Pored pljački, paljevine su bile žestoke. Tokom jednog trenutka ovog haosa, dva bloka Brodveja su bila zapaljena. Do trenutka do kad se struja vratila, 14. jula, 35 blokova Brodveja je uništeno, 1.600 prodavnica su opljačkane, a 1.000 radnji zapaljeno.

njujork.jpg
Allday 

Nestanak struje pogodio je siromašna naselja najviše i istakao duboko ukorenjene rasne nejednakosti. Dakle, kada je Njujork ostao u mraku, to je bila prilika da potlačena manjina na neki način potvrdi svoju moć.

"Siromašna klasa" u krizi ne oseća potrebu da poštuje pravila igre, jer smatraju da normalna pravila ne važe za njih", pisalo je u Nacionalnoj Urbanoj Ligi.

njujork.jpg
Allday 

Nestanak struje 1977. godine možda je bio i jedan od katalizatora za uvođenje hip hopa u mejnstrim. Pre 1977. godine, hip hop muzika nije bila baš poznata van Bronksa. I di-džejevi i hip hop umetnici ovaj nestanak struje videli su kao priliku da nabave skupu opremu jer drugačije nisu mogli da je priušte.

njujork.jpg
Allday 

Na kraju, administracija Džimija Kartera dala je Njujorku 22 miliona dolara za popravku štete nastalu zbog nestanka struje.

(Foto: Allday)