Ako ste u snu videli mrtvaca, slobodnim osobama to je najava venčanja, a oženjene očekuje svađa sa supružnikom, kaže sanovnik. Ako ste u snu videli mrtvace i razgovarali s njima, očekuje vas sreća u daljem životu, a ako sanjate da je pokojnik ustao i oživeo, sledi vam ugodan i srećan događaj.

Čak i ako ne verujete u duhove, odnosno mogućnost da vam se voljena osoba koja je preminula nekako javi s onoga sveta, velike su šanse da ćete je barem jedanput sanjati. Na taj način mnogi od nas lakše se opraštaju od voljenih, pogotovo ako postoji nešto što sebi nismo rekli za života i imamo potrebu to da razrešimo. U nekim drevnim civilizacijama razgovor s mrtvima bio je čest ritual, kao oblik opraštanja, ali i pokušaja da se mrtvi na “onom svetu” zadrže na svojoj strani kako bi se kod zlih sila ili razljućenih bogova založili za žive.

Tada su u razgovoru s mrtvima najčešće posredovali šamani ili plemenski vračevi, a u moderna vremena javljaju se mediji, ali sve je više onih koji imaju osećaj da su i bez njihove pomoći uspostavili tu vezu.

Moderni spiritizam potiče iz sredine 19. veka kad se u SAD-u javljaju moderna parapsihološka iskustva, među ostalim i automatsko pisanje, za koje se verovalo da je pod nadzorom duhova. Ideja da je moguće prizivati duhove i razgovarati s njima doživela je preporod upravo na temeljima automatskog pisanja. Tada se razvija tzv. Ouija ploča, koju su mediji koristili kao alat za razgovor s duhovima.


Moderne ploče - sa slovima, brojkama i znakovima - pripisuju se autorskom dvojcu Elajdži Dž. Bondu i Vilijamu Fuldu i njihovoj kompaniji pod nazivom Ouija Novelty Company.

Postoje mnoge teorije o tome kako Ouija ploča radi, kao i one da je reč o alatu za manipulaciju koji uopšte ne radi. I Katolička crkva je protivnik prizivanja duhova pa takve obrede smatra opasnim za duhovno zdravlje ljudi. Nauka tvrdi kako je reč o formi kolektivnog automatizma i da ploča ne “reaguje” na temelju poruka koje mrtvi šalju, nego na temelju podsvesnih želja onog ko vrši seanse.

Osoba koja pokušava dobiti odgovor od pokojne osobe preko ove ploče trebala je samo da prati na kojim se slovima ili znakovima zaustavlja strelica nakon što umrlom postavi neko pitanje, ali neretko su to bila samo slova i brojke nabacani bez ikakvog smisla i reda.

Istraživači koji su između 1988. i 1995. godine razgovarali s 2000 ispitanika u Americi utvrdili su da oko 20 posto, ili petina ispitanih, veruje da su imali barem jedno ili nekoliko iskustava komunikacije s mrtvima u životu.


Reč je o istraživanju koje je obuhvatilo samo one koji su uvereni da su im se mrtvi spontano javili, dakle bez posredovanja medija, vidovnjaka, hipnoze ili posebnih uređaja, pa su na temelju toga utvrđeni i mogući oblici kontakta, odnosno pojave duhova.

Gotovo svi takvi kontakti su pozitivni i umanjuju bol onima koji su ostali iza umrlog te pružaju utehu i pomažu bržem emocionalnom i duhovnom isceljenju, iako mnogi, kad dožive javljanje preminulih, dožive veliki strah. Obično zato što nikad nisu čuli da se to nekome u njihovoj blizini dogodilo, a sve se događa naglo, bez pripreme i mogućnosti da se naviknu, pa mnogi pomisle da su odjedanput izgubili razum.
duhovi.jpg
Imgur 


Stvarna iskustva ili šesto čulo

Bil i Džudi Gagenhajm istraživači spiritualnih iskustava koja su objedinili u knjizi “Pozdrav iz raja”, kažu kako je teško zaključiti zašto su neki ljudi doživeli iskustvo komunikacije s duhom dragog pokojnika, a drugi ga nikad ne dožive.

Pretpostavljaju da strah od smrti, ljutnja, kao i dugotrajna teška tuga mogu da utiču na to da se zatvorimo prema toj mogućnosti. Mnogi ateisti, agnostici i skeptici ne veruju u mogućnost komunikacije s mrtvima i drže se teorije da je reč o halucinacijama koje ponekad mogu da podstaknu duboka tuga, mašta i velika želja da barem još jednom “vidimo” osobu do koje nam je stalo.

Bil i Džudi su sistematizovali pretpostavke komunikacije s preminulima. Prva je vreme: mnogo je onih koji tvrde da su kontakt s pokojnikom doživeli i pre nego što su saznali za njegovu naglu smrt. Dakle, još nisu bili u fazi tuge koja bi mogla da podstakne halucinacije. Štoviše, čest je slučaj da se vreme smrti i komunikacije onih koji ostaju na ovom svetu i osobe koja umire događaju istovremeno. Drugi znak bi moglo da bude to što se mnogima taj osećaj javlja 5, 10, pa i 30 godina nakon smrti voljene osobe. To više nije vreme aktivne tuge, a poruke su često vrlo važne.

Pokojnici se često javljaju i da bi nas zaštitili, tvrde autori. Tako se može dogoditi da od voljene osobe dobijete vrlo jasnu poruku da proverite kočnice na automobilu, izađete iz zgrade ili odustanete od putovanja avionom te da se nakon toga dogodi nesreća.

(24sata.hr)