SEĆATE SE JEZIVOG ČAKIJA? Ova stogodišnja ukleta lutka je inspirisala horor film!

Da li ste znali da je Čaki iz "Dečije igre" inspirisan pravom lutkom koja je stara više od 100 godina? Čekajte da čujete ovu jezivu i zastrašujuću priču.

Džin se vezao za lutku i nosio je svuda sa sobom.

I dok je njegov odnos prema lutki rastao, počeo je čak i da je tretira kao čoveka. Sluge u Otovoj kući rekle su da su mogle da čuju dva glasa kako pričaju kada prođu pored njegove sobe noću. Kako je vreme prolazilo, čudne stvari počele su da se dešavaju po celoj kući. Posuđe je bivalo razbijeno, vrata su se misteriozno zaključavala, knjige letele sa polica, a možda je najuznemirujuće to što su ostale Džinove lutke bile razbacane po kući i potpuno iskidane. Džin je često bivao kažnjen zbog lošeg ponašanja, ali on je uvek govorio da je "Robert to uradio!"

Kada je Džin odrastao, najzad se preselio u pariz kako bi studirao umetnost, ostavljajući svog drugara kući.

U Parizu, Džin je upoznao i oženio En i njih dvoje uselili su se kod njega u kuću na Ki Vestu. Nakon što se preselio u svoju kuću iz detinjstva, En je "predstavljena" Robertu i tada su stvari krenule po zlu. Džinovo ponašanje se dosta promenilo i on je postao opsednut svojom lutkom iz detinjstva. Par se često svađao, a neki su govorili da je Džin ubrzo postao nasilan prema svojoj ženi. On je uvek krivio Roberta za svoje nasilničko ponašanje.

Kada je En odlučila da joj je zaista dosta Roberta, odnela je lutku na tavan.

Komšije i deca ubrzo su počeli da šire glasine kako su mogli da vide Roberta kako se šeta po tavanu noću pored prozora. Džin je insistirao da se lutka nalazi na tavanu, pa je otišao da istraži, ali je bio iznenađen kada je video lutku kako se ljulja na stolici napred nazad na prozoru. Stavio je lutku u kutiju ali svakoga dana lutka je opet bila na stolici. Uskoro, komšije su počele da se klone kuće, a priča se raširila o "sablasnoj lutki" sa tavana.

1972. godine, Džin je preminuo. En koja je ostala sama, iselila se i dala kuću u rentu, zaključavajući Roberta u njegovu sobu.

Robert je počeo da iskaljuje bes na novim stanovnicima. Umetnikova kuća prodata je Mirtl Rojter. Ona je tada postala vlasnica lutke koja je kasnije donela teror i nesreću njenoj porodici. Njen sin i brat su ubijeni u čudnoj saobraćajnoj nesreći, a jedan gost iz kuće je misteriozno nestao, između ostalog.

Robert je doniran Muzeju Fort Ist Martelo na Floridi 1994. godine, gde se još uvek nalazi.

On sedi u staklenom "kavezu", držeći malog punjenog lava. Još uvek nosi svoje belo mornarsko odelo. Međutim, osoblje i posetioci Muzeja tvrde da Robert nastavlja da bude zastrašujuć i nestašan,a ponekada će i okrenuti glavu, pa čak i promeniti svoju ekspresiju. U jednom trenutku rečeno je da je primećeno kako Robert luta hodnicima muzeja noću, iako je kutija u kojoj stanuje zaključana.

Baš zbog legende, posetiovi moraju da traže dozvolu kako bi fotografisali Roberta.

Baš kao i Čaki lutka u "Dečijoj igri", ako neko ne uradi šta mu je traženo, snosiće posledice. Jedini način da loša sudbina prestane i da se okonča teror jeste da se napiše Robertu pismo i da se zamoli za oproštaj. Neka od pisama koja su napisana Robertu nalaze se u muzeju. Do današnjag dana ova zloslutna suština ostala je sa lutkom i nastavlja da stvara nesreću za neke ljude.

(Foto: Ilyke)