Novo istraživanje pokazuje da osobe koje otvoreno psuju nisu lenji, neobrazovani pojedinci kako se često prikazuju. Bogat rečnik psovki je zdrav pokazatelj drugih jezičnih mogućnosti.
stres-bes-posao-vrisak-ljutnja-bes-posao.jpg
Profimedia 

Psiholozi Kristin Džej i Timoti Džej u časopisu "Language Sciences" predstavili su dokaze prema kojima psovanje nije pokazatelj neartikulisanog govora.

Proučavajući koncept "siromašnog rečnika", prema kojem se pretpostavlja da ljudi psuju zbog intelektualne nesposobnosti da se izraze na neki drugi način - napravili su eksperiment kojim su želeli da otkriju da li su osobe s bogatijim rečnikom (kada su psovke u pitanju), siromašnijeg vokabulara kad se radi o drugim rečima.

Pitali su studente da u 60 sekundi prvo nabroje što više psovki, a zatim u istom razdoblju navedu, na primer, što više životinja.

Oni su pretpostavili da će osobe koje barataju s više psovki nabrojati manje životinja, ali to nije bio slučaj.

U časopisu su autori napisali: "Mi ne možemo da funkcionišemo drugačije, uglavnom procenjujemo ljude na osnovu njihovog govora. Nažalost, kad se radi o tabu rečniku, ljudi često pretpostavljaju da su osobe koje puno psuju lenje, nemaju adekvatan rečnik, nisu dovoljno obrazovani ili se jednostavno ne mogu kontrolisati. Ipak, ovo istraživanje je otkrilo da osobe koje imaju bogat rečnik psovki - imaju generalno bogat rečnik."

To znači da puno psovanja ukazuje na zdravu sposobnost upotrebe rečnika, tvrde autori istraživanja i dodaju da su učesnici itekako svesni svojih reči i da nemaju razlog za brigu zbog korištenja takvog rečnika.