VREMENSKA MAŠINA NA BROMPTONSKOM GROBLJU: Misteriozni mauzolej u Britaniji krije veliku tajnu

Rej Gotson i Stiven Kouts ne mogu da dočekaju da se domognu ključa koji otvara velika bronzana vrata na ulazu u impozantni granitni mauzolej Brompton groblja u zapadnom Londonu. Godsonu bi pronalazak ključa koji je izgubljen krajem sedamdesetih omogućio da oda počast svojoj čukunbabi Hani Kortoj, koja je sahranjena u grobnici sa dve od tri svoje ćerke.

Koutsovo interesovanje je mnogo neobičnije: on smatra da je davno zatvorena grobnica bila vremenska mašina. “Sigurno bih je isprobao”, kaže Kouts, filmski kompozitor sa dugogodišnjim interesovanjem za London i njegove mitove. “Ko ne bi iskoristio priliku da putuje kroz vreme?”

Kouts je toliko “zagrejan” za tu ideju, da organizuje dan pripovedanja na groblju 20. decembra, kako bi prikupio dovoljno novca da napravi novi ključ. Pravljenje takvog ključa nije nimalo jednostavno, jer je mauzolej na spisku spomenika grada, pa ga može praviti samo određene zanatlije. Ideja da je grobnica Hane Kortoj vremenska mašina postoji već godinama delimično na osnovu iskrivljenih istorijskih činjenica, a delom zbog bogate mašte pojedinih ljudi.

Tačno je da je Hana, koja je umrla 1849. verovatno imala neke veze sa Džozefom Bonomijem, poznatim skulptorom i egiptologom čiji, relativno skroman spomenik, leži samo nekoliko metara od mauzoleja. Šuškalo se da je Bonomi dizajnirao mauzolej za Hanu, što je vrlo verovatno, budući da se na vrhu građevine nalazi piramida, a da su zidovani našarani čudnim hijeroglifima, kakvi se nalaze i na Bonomijevom spomeniku.

Ljudi tog vremena bili su fascinirani idejom putovanja kroz vreme i neki su verovali da su faraoni otkrili tajne takvih avantura. Možda je Bonomi naučio njihove trikove na ekspedicijama u Egiptu? Ako jeste, mogao ih je preneti svom poslovnom partneru, misterioznom pronalazaču iz Londona Semjuelu Alfredu Vorneru koji je sahranjen na istom groblju.

Vornerov najpoznatiji izum bila je “nevidljiva granata”, ili kako to Kouts opisuje, “bomba koja je mogla da se teleportuje na kratke razdaljine – nešto kao psihički torpedo”. Zanimljivo je to da je Kraljevska mornarica bila toliko intrigirana Vornerovim metafizičkim oružjem, da mu je dozvolila da demonstrira svoje oružje. U tim probama uništen je barem jedan brod, ali nikad nije dokazana njena efikasnost.

Vornerova veza sa “psihičkim torpedom” bila je konačni dokaz za Koutsa da je mauzolej komora za teleportaciju ili možda čak vremensku mašinu. On smatra da je ona samo deo niza komora podignutih na sedam groblja u različitim delovima Velike Britanije i Francuske koje su omogućavale teleportaciju od jedne do druge u deliću sekunde.

Mit o vremenskoj mašini oživeo je škotski muzičar Dru Malholand 2003. koji je iskoristio fotografiju Kortou mauzoleja za naslovnu stranu albuma “Music That Destroys Itself”. Iako, niko od stručnjaka, a ni Godson nisu ubeđeni u tu teoriju, Kouts je nepokolebljiv. “Možda ću organizovati aukciju kako bih odlučio ko treba prvi da uđe unutra, kada dobijemo ključ”, kaže on. “Bilo bi interesantno da vidimo šta će se desiti”.