Nikol Sedžbir je uživala u noćnom izlasku sa društvom. Bilo je kasno i ona je izgubila pojam o vremenu i propustila voz kojim je trebalo da ode kući.

Kada je stigla na stanicu da sačeka jutarnji voz, vrata su bila zaključana. Uplašena, ne znajući gde da ode do jurtra, htela je samo da počne da plače kada joj je prišao beskućnik. I pre nego što je mogla da reaguje, ponudio joj je da je isprati do kafića gde je mogla bezbedno da sačeka da se stanica otključa.

Nakon kafe i razgovora, njen novi prijatelj Mark rekao joj je da mora da ode nazad u svoju vreću za spavanje, ali da će se vratiti u 5 ujutru da je isprati do stanice. Kada je prošlo 5 sati, Nikol je pomislila da se on neće pojaviti i krenula sama ka stanici. Kada je skrenula iza ćoška, pojavio se Mark koji je trčao ka njoj. Ne samo da se vratio kao što je i obećao, već je morao da uhvati i autobus kako bi stigao.

Nikol je u svom statusu napisala da bi verovatno samo prošla pored Marka na ulici izbegavajući bilo kakav kontakt očima da je pitao za sitninu. Umesto toga, njegov divan gest promenio je celu njenu sliku o beskućnicima. Kada ga je upitala zašto joj je pomogao, rekao je da je to očinska dužnost da ćerku drugog čoveka dovede sigurno do kuće.

Dobri ljudi mogu da se pojave kada to najmanje očekujete!

(Hefty)