PORODICA JE POBEGLA IZ GRADA KOJI JE GOREO: Ono što je otac shvatio u kolima će vam slomiti srce!

U gradu Fort MekMarej, Kanada, nedavno je objavio vanredno stanje zbog požara koji su besneli preko 24.000 hektara zemlje.

"Smešno je, jer dok gledam u mrak govorim sebi da reči koje izgovaram u mislima nisu istinite. Reči poput "sve je nestalo" neće proći. Ipak podsećam sebe da ono što znam jeste najveća istina. Imam sve što mi je potrebno u ovoj sobi trenutno. Kada sam odlazio iz svoje kuće pogledao sam naokolo i pokušao sam da odlučim šta mi je to toliko bitno da ponesem i odgovor je bio: ništa. Ništa nije bilo bitno osim moje porodice. I još uvek nije. Osećam se jako zahvalnojer dok sam pokušavao da napustim grad sa svojom ženom, ćerkama Olivijom i Emom. Stigli smo do mesta gde nismo mogli dalje, a auto-put bio je prekriven vatrom i mislio sam da nećemo uspeti da se izvučemo. Pogledao sam moje anđele i nikada nisam osećao toliki strah. Pomisao da neću mići da spasim ono što mi je najdragocenije. Toga ne mogu da se otresem. I dok sam se tresao od straha: moja divna i nevina devojčica mi se nasmejala i želela je da se igra."

"Ne pišem ovo da bih dobio neku pomoć ili simpatije. Imam sve što mi je potrebno i bićemo dobro. Pišem ovo iz dva razloga. Jedan jer moram ovo da izbacim iz glave, a pod dva jer se nadam da ćete svi posle ovoga zagrliti čvrsto decu ove nedelje. Pročitajte im još jednu dodatnu priču pred spavanje. Dajte im još jedan sladoled i gledajte ih dok se smeju. Pozovite vašu sestru na koju ste ljuti i pomirite se, ili vašeg brata sa kojim dugo niste pričali. Recite svojim voljenim da su voljeni i napravite vreme za porodičnu večeru. Sve ostalo je čista glupost. Nije bitno."

"Došao sam u Fort MekMarej 2008. godine. Čim sam stigao tamo znao sam da mi se mesto ne dopada i da samo želim da zaradim nešto para i odem odande. Ipak, ovo mesto je postalo moj dom jer se ispostavilo da sve što sam mislio i čuo o ovom gradu bilo netačno. To je jedan prijateljski, srećangrad sa sjajnim osećajem za društvo u njemu. I dao mi je sve. Moju ženu. Moju decu. Moju karijeru. Moje prijatelje. Moje sjajne uspomene. I dok ovo pišem večeras, ja sve to još uvek imam."

"Kada sam odlazio iz grada večeras video sam vatrogasce. Rizikovali su svoje živote da nas oslobode. I policija. Medicinski radnici...I čuo sam da smo se svi izvukli. Čak sam čuo da imamo i neke nove komšije koje pomažu da se ponovo izgradi grad, da su se rodile bebe u svom tom haosu i da su bezbedne u jednom od kampova. Video sam ljude kako se smeju, ali i one u suzama i decu kako trče i smeju se. To mi daje nadu da su ljudi bolji nego što mislimo. Brižni i nesebični. Ljubazni."

Džonova inspirativna poruka podeljena je preko 66.000 puta na Fejsbuku. Njegova priča je podsetnik da ljudi sa kojima delimo život su jedina bitna stvar.

(Boredom Therapy)