NI U POSLEDNJIM SEKUNDAMA NISU IZGUBILI DUH: Urnebesne reči osuđenih na smrt

Međutim, ovo je pregled poslednjih reči koje svedoče o ljudima koji su do poslednjeg trenutka ostali na onome što ih je i dovelo u takvu poziciju. Ili su čak bili u stanju da izgovore neke od najtvrđih primera "humora pod vešalima".

Majkl Nej bio je vojni zapovednik tokom revolucije u Francuskoj i Napoleonovih ratova. Nakon što je Napoleon 1815. definitivo poražen i po drugi put isteran u egzil, "maršala Neja" uhapsili i sudili mu zbog veleizdaje. Postojala je mogućnost da ga advokat spase argumentacijom da je on zapravo pruski vojnik. Ipak, Nej je to odbacio. "Ja sam Francuz i ja ću to i ostati", tvrdoglavo je insistirao.

Jedino što je tražio za sebe bilo je da 6. decembra 1815. zapoveda streljačkim vodom bez poveza preko očiju. I u tome su mu udovoljili: "Vojnici, kad vam zapovedim, pucajte mi ravno u srce! Ovo će biti moja poslednja zapoved! Protestujem zbog moje osude! Borio sam se za Francusku u stotinu bitaka i ni u jednoj protiv nje... Vojnici, paljba!"

Geri Gilmor je na smrt osuđen zbog dva ubistva u dva dana tokom 1976. Streljački vod pogubio ga je već 17. januara 1977. Kad su ga pitali za poslednje reči, rekao je samo: "Obavimo to." U filmu "Poštar uvek zvoni dvaput" inspirisao je Džeka Nikolsona, spominjali su ga u Sajnfeldu, Rozen, a po njemu je bend Polis snimio i svoj hit "Bring up the night".

Džejms D. Frenč je bio jedini američki osuđenik koji je pogubljen 1972. uoči uvođenja moratorijuma na smrtnu kaznu u SAD-u do 1976. Bio je osuđen na doživotnu robiju jer je 1958. ubio motociklistu koga je autostopirao. Navodno zato što se plašio da počini samoubistvo, ubio je svog cimera u ćeliji. I zaista je nagrađen smrtnom kaznom.

Na električnoj stolici rekao je novinarima: "Kako vam se ovo čini za naslov: 'French fries!'" Reč je o igri reči, "french fries" je pomfrit, a doslovno prevedeno znači "Frenč, dakle on, se prži". Dejvid Metjuz pogubljen je 2011. injekcijom zbog ubistva 77-godišnjaka iz 1994. u čiju je kuću provalio. Dvaput ga je guverner spasavao telefonskim pozivom da bi obrana dopunila materijale za pomilovanje.

Treći put se guverner nije javljao na pozive, pa je Metjuz slegnuo ramenima i rekao: "Mislim da je guverneru pokvaren telefon." Džimi L. Glas iz Luizijane imao je samo 20 godina kad je 1982. kao sitni kriminalac pobegao iz lokalnog zatvora i s drugom u begu ubio stariji bračni par. Oko njegovog pogubljenja digla se velika buka, zbog okrutnosti smrtne kazne električnom stolicom.

Ipak, nisu mu pomogli. 1987. je na stolici rekao: "Radije bih bio na pecanju." Džordž Epl je 1928. pogubljen na električnoj stolici u Njujorku, a poslednje reči bile su mu: "Pa, gospodo, sad ćete videti pečenu jabuku." (Baked apple, kao igra reči s njegovim prezimenom). Svojim ponašanjem uoči smrtne kazne plenila je i Mari Antoanet 16. oktobra 1793.

Na središnjem zabavnom društvenom događaju u Parizu tih dana okupilo se nekoliko hiljada građana. Ona se dostojanstveno penjala stepenicama na platformu s giljotinom, da bi u nekom trenutku slučajno stala na nogu dželatu Henriju Sansonu. "Oprostite gospodine, bilo je slučajno", rekla je pre nego što joj je odrubio glavu.