Smrt je neminovna svakom ljudskom biću, i svako od nas se boji smrti. Kada je reč o strahu od smrti, ljudi se boje dugog i bolnog umiranja te bi najveći broj ljudi, da može, izabrao da umre u snu. Ipak, kroz istoriju ljudskog roda događale su se strašne smrti i metode egzekucije - a naučnici su se složili da su sedećih pet načina umiranja najstrašniji mogući.

Električna stolica

Pitali ste se kako izgleda smrt na električnoj stolici? Za početak, osuđenom se obriju glava i deo noge, što smanjuje otpornost tela na elektricitet. Zatim se osuđenik veže za stolicu, obično preko grudi i nogu, a na glavu mu se stavi metalna kapica s elektrodama, a ispod nje se navlači vlažan sunđer. Od čega tačno umire, nije sasvim poznato. Istraživanja koja su sprovedena ukazuju na to da je smrt kombinacija gušenja i srčanog udara, dok nervni sistem obično pogađa paraliza. Telo se grči, nekada vrlo intenzivno, a čovek obično isprazni creva. Para i dim se uzdižu s tela, verovatno kao posledica uzavrele krvi. Ispod elektroda, obično se beleže opekotine trećeg i četvrtog stepena.

"Događa se da oči ispadaju", kažu svedoci, "Krv takođe teče zato što se tkivo naglo širi kao posledica zagrevanja. Užasno je, telo kao da se peče na ražnju".

elektricna-stolica.jpg
Foto: Profimedia

Razapinjanje na krst

Reč je o drevnoj metodi mučenja, a pratkikovali su je u Rimu kao jedan od najbolnijih načina umiranja i samim tim kao veliku kaznu čoveku. U to vreme, razapinjanje na krst bila je inovacija u mučenju - jer se umiranje moglo produžiti zbog specifičnog načina mučenja i položaja tela. Često bi osuđenici dobijali i opojni napitak koji je omogućavao da krst donesu do mesta raspeća i ne umru pre samog čina. Žrtve su bile vezane ili pak zakucane preko na veliki drveni kste i tako su ostavljani da vise dok ne umru. Zbog položaja tela iščašila bi se ramena, a često su osuđenici na smrt umirali i od gušenja. Ipak, većinom bi patili danima, gladni, žedni, u krvi i bolovima - dok bi oko njih leteli insekti i čekali ih lešinari.

Glad

Ovakav način smrti donosi ogromnu agoniju, a u proseku je potrebno između osam i 12 nedelja kako bi neko umro zbog nedostatka hranljivih sastojaka. Nakon što telo potroši zalihe masti, kreće da troši mišiće i unutrašnje organe. Mišićna atrofija rezultira neverovatnim bolom, a proces umiranja je verovatno najdugotrajniji.

glad.jpg
Foto: Profimedia

Vatra

Ako treba birati između smrzavanja i gorenja, treba izabrati smrzavanje. Goreti u vatri je jedan od najgorih mogući načina umiranja. Prvo vrući dim i vatra spale disajne organe i otežavaju disanje, a onda kreće nesnosna bol u procesu gorenja kože. Ironično, stradali u požaru ili na lomači u prošlosti ne umiru od opekotina, nego od ugljen monoksida koji izaziva strašnu glavobolju i nesvest.

pozar.jpg
Foto: Profimedia

Skarfizam

Verovatno najbrutalniji metod mučenja i egzekucije ikada. Sprava za mučenje izgledala je poput čamca u kojem leži gola osoba koja je prethodno naterana da popije med i mleko, a zatim je premazana medom po celom telu. Ovo su radili zbog toga što bi na ovaj način žrtva dobila proliv, a to bi privuklo bezbroj muva i buba. Uz sve to, čovek nije mogao da se pomera jer su mu ruke, noge i glava bile pričvršćene za čamac. S posebnom pažnjom bi im namazali oči, uši, genitalije i anus kako bi na ta mesta najviše insekata došlo. Insekti su se hranili žrtvom sve dok ona ne bi dobila gangrenu i umrla posle nekoliko dana.

(Whiteculture)