UVEK SAM ŽELELA DA ME NEKO POKUPI U KLUBU I VEŽE ZA KREVET: Devojka dobila ponudu iz snova, pa zbog OVOG pobegla brzinom svetlosti

Nikol Karlis iz San Franciska podelila je sa čitaocima časopisa "Marie Claire" svoje iskustvo seksa za jednu noć, misleći da se ovako nešto ne dešava baš svaki dan i bila je u pravu.

Sedela sam nervozno u kancelariji i gledala se s kolegama. Kovali smo plan kako da dođem do svoje teksas jakne koju sam zaboravila u stanu frajera sa kojem sam prošle večeri bila za jednu noć.

- Ne možeš samo da se vratiš po jaknu, to je ludilo - rekla je jedna koleginica.

I svi su se složili: Kada zaboraviš nešto u stanu osobe sa kojom si proveo jednu noć, nema šanse da dođeš do toga. Ne možete da se vidite ponovo. Jasno mi je bilo to, ali ova jakna bila je savršena. Išla je na sve - od romantičnih haljina preko helanki.

- Doći ću ponovo do te jakne - objavila sam.

Znala sam samo par detalja o osobi čiji je talac postala moja teksas jakna: Zove se Kameron, ima kovrdžavu braon kosu, a imala sam i njegovu adresu, zahvaljujući računu koji sam platila za taksi.

Inače, situacija sa Kameronom je od samog starta bila čudna. Otišla sam sa kolegama na piće. Piće se pretvorilo u više pića, svi barovi su se zatvorili pa smo otišli u lokalnu birtiju ispod svakog nivoa. Nastavili smo da pijemo, a Kameron je bio tamo i prišao mi je. Na prvi pogled, pomislila sam da uopšte nije iz našeg prljavog San Franciska. Delovao je kao neki bankar. Imao je blještav beli osmeh i nosio je odelo. Bila sam iznenađena što je baš meni prišao, imao bi prolaz i kod mnogo boljih riba. Pričali smo o glupostima, a onda je on zabacio udicu.

- Sad ćeš da spustiš tu čašu i da odmah pođeš sa mnom. Ići ćemo do mene, tamo ću te skinuti golu, baciti na krevet, vezati te i početi polako da te obrađujem. Počeću od vrata i spuštaću se dole - šaputao mi je na uvo.

Prvo što sam pomislila je "nadam se da niko od mojih kolega nije čuo ovo". A druga stvar koju sam pomislila je da to što je rekao zvuči kao uvodna rečenica horor filma.

- Da li ti je ta rečenica zapravo ikada pomogla da pokupiš neku ženu - pitala sam ga.

- Baš te to zanima, a? - odgovorio je.

Zapravo, htela sam da znam. Zaintrigirao me je. I zato mu nisam sasula piće u lice kao što je verovatno trebalo. Uvek sam maštala da budem ta devojka - ta koja će se pokupiti, otići kod potpunog neznanca i dopustiti mu da je veže.

Nonšalantno sam prihvatila njegovu ponudu, kao da to radim svake noći. Rešila sam da ne dopustim sebi da se osećam krivom niti lakom. Na kraju krajeva, da sam ja to njemu predložila, niko ne bi video problem u tome što je prihvatio. U svakom slučaju, došli smo kod njega, preskočili formalnosti i ja sam se totalno unela u ulogu.

- Dakle, hoćeš li me vezati? - pitala sam, trudeći se da suzbijem neprijatnost koja me je obuzela.

Posegao je rukom iza kreveta i izvukao jednu dugačku belu pertlu.

- Ovo je sve što imam - rekao mi je.

Zaledila sam se. Vezaće me pertlom? Mislila sam da će izvući seksi lisice ili makar svilenu kravatu. Delovao je tako samouvereno da sam očekivala da će u stanu imati ceo arsenal igračaka. Sve je bilo šarada, sad mi je bilo jasno. I bilo mi je jasno da uopšte nije ni očekivao da ću doći, kao i da nikada nije vezao nijednu ženu. Odjurio je u kupatilo, a ja sam se brzinom svetlosti pokupila želeći da pobegnem iz stana dok on ne izađe.

Iako su kolege probale da me spreče, posle posla sam se pokupila i otišla nenajavljena do njega.

- Nisi ludača, samo si došla da pokupiš jaknu koju si zaboravila - ponavljala sam u sebi. Ali lagala sam. Došla sam jer sam htela da mu objasnim zašto sam pobegla, i da obično ne prihvatam takve ponude kakvu mi je on sinoć dao.

Pokucala sam. Niko nije otvorio. Pokucala sam opet. Trebalo je da odem kada sam videla da niko ne otvara, ali počela sam da se igram sa bravom čekajući da se nešto desi. I desilo se. Vrata su se otvorila.

- Ima li koga? - pitala sam dok sam ulazila.

Znala sam da to što radim nije u redu, ali obuzeo me je adrenalin. Već drugi put u 24 sata bila sam neka sasvim druga osoba. Šunjala sam se na prstima kroz dnevnu sobu koja je izgledala kao soba nekkog studenta, puna prljavih tanjira i razbacane odeće. Uz zid je bila naslonjena daska za surfovanje.

Sinoć nisam primetila da mu je stan tako prljav. On je delovao tako uglađeno, nemoguće mi je bilo da živi u takvom stanu. Konačno sam došla do spavaće sobe. Razgrtala sam gomilu odeće, ali moje jakne nigde nije bilo. Tražila sam je dobrih 15 minuta i ništa.

Onda sam čula neko šuškanje na ulaznim vratima. Neko je pokušavao da otključa. Krv mi je jurnula u glavu. Šta da radim? Da se sakrijem u ormaru? U kupatilu? Ne bih smela da budem ovde.

Ukočila sam se i nisam mogla ni da probam da se sakrijem. Vrata su se otvorila i ušao je neki visok, kovrdžav muškarac. Nije to bio Kameron, već njegov cimer.

- Ćao, kako je? Kameron je tu? - pitao me je. Očigledno, pojma nije imao ko sam ja, ali očigledno nije mislio ni da sam provalnik.

Duboko sam uzdahnula, rekla mu da Kameron nije tu i objasnila mu ko sam i šta hoću. Nismo mogli da nađemo jaknu, pa mi je dao Kameronov broj telefona i ispratio me. Nikada ga nisam zvala. Nikad nisam otišla po tu jaknu. Ali sam zato postala malčice hrabrija, a to mi znači mnogo više od teksas jakne.

(Kurir.rs)