Istorija čovečanstva je bila iskrivljena i krvava, a ratova i brutalnosti je bilo u izobilju. Stanovništvo nekih zemalja se nikada nije oporavilo nakon ratova. Od Spartanaca do Rimljana, Engleza do Maura, naći ćete čudne trivijalnosti o svim vrstama ljudi, u svakom periodu. I dok istorija svakako može biti fascinantna, ponekad vam može okrenuti žludac.

Napad mrtvih

Napad mrtvih je izgledao kao zombi rat: tvrđava Osovec, u blizini poljskog grada Bjalistoka, bila je trn u oku Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata. Kada konvencionalno ratovanje nije moglo da se probije kroz tvrđavu, Nemci su je poprskali gasom hlora. Rusi koji su bili unutra bili su užasno nepripremljeni i imali su rudimentarne gas-maske. Hlor u crno obojio i samu travu i ubio sve što je bilo na vidiku. Muškarci unutar tvrđave udisali su kiseli vazduh, koji im je spalio pluća iznutra.

profimedia0313239341.jpg
Foto: Profimedia

Nemci, uvereni u svoju pobedu i sigurni u svoje gas-maske, umarširali su u tvrđavu, ali ih je dočekala vojska „zombija“ obučenih u krvave krpe i iskašljavajućih komadića pluća. Oko 60 preživelih, ali otrovanih ruskih vojnika, predvođenih 2. poručnikom Vladimirom Kotlinskim, krenulo je u žestok napad na Nemce, ne mareći ni za šta osim za odbijanje neprijatelja. Uspaničeni Nemci su pobegli u samu bodljikavu žicu koju su postavili da zaustave Ruse. Hrabri Kotlinski je te večeri umro.

Pronalazak motorne testere došao je da olakša porođaj

Pre moderne verzije carskog reza, bebe koje su bile prevelike ili su završile u nezgodnom položaju morale su se rađati simfiziotomijom. Ova bolna operacija podrazumevala je sečenje i uklanjanje delova stidne kosti i hrskavice majke. Operacija je obavljena malim nožem i očigledno je bila neuredna, dugotrajna i zastrašujuća za majku, s obzirom na nedostatak anestezije. Škotski hirurzi Džon Aitken i Džejms Džefrai izmislili su motornu testeru da bi brže obavili jezivi posao. Kasnije je postala uobičajena upotreba u hirurgiji za izvođenje amputacija i više zato što su testere mogle da seku kost i drvo tako da su rasle i pomerale se od donjih ekstremiteta.

profimedia0360373540.jpg
Foto: Profimedia

Kazna za masturbaciju

Džon Harvi Kelog je pravio žitarice i preporučivao bolne operacije privatnim licima: bio je lekar i nutricionista, a takođe je pokrenuo brend žitarica pod nazivom Kellogg's (kukuruzne pahuljice su bile njegova prva ponuda).

Međutim, Džonov brat Vil dodao je šećer u žitarice i pretvorio ih u masovnu proizvodnju. Ali Džon je takođe zaslužan za pravljenje prvog putera od kikirikija, kao i za druge vrste putera od orašastih plodova, i za eksperimentisanje sa zamenama za hranu bez mesa.

profimedia0316837691.jpg
Foto: Profimedia

Manje je poznato da je Džon bio i eugeničar i da je negovao čudne ideje o seksualnosti u ime zdravstvenog aktivizma. U njegovim očima, masturbacija je bila velika šteta po ljudsko zdravlje i degradirala je genetski fond. Verovao je da roditelji koji su masturbirali prenesu porok na svoju decu. Njegov lek za takvu decu bilo je obrezivanje dečaka, bez anestezije. Što se tiče devojaka, preporučio je malo karbonske kiseline na genitalijama ili klitorektomiju.

U Longjeru, u Norveškoj, sahranjivanje nije dozvoljeno

U najsevernijem gradu na svetu, Longjeru, svi oni koji su bili blizu smrti prebačeni su na kopno Norveške. Prosečne temperature ovog arhipelaga su između -14 i -8 Celzijusa u decembru i ostaju hladne tokom cele godine, sa dugim periodima mraka. Pedesetih godina prošlog veka ljudi na Svalbardu su otkrili da njihovi mrtvi i sahranjeni uopšte nisu propali, a ako su imali zarazne bolesti, poput smrtonosnog španskog gripa iz 1918, virus je takođe bio sačuvan. Time je ugroženo oko 3.000 stanovnika tog područja. Dakle, dok možete umreti u Longjeru, sahrana će biti u kontinentalnoj Norveškoj. Kremacije su dozvoljene, ali uz dozvole i papire.

profimedia0167462883.jpg
Foto: Profimedia

Rodila je zečeve

Činilo se da je Meri Toft rodila zečeve, a lekari su joj verovali. Meri Toft je bila siromašna žena iz Godalminga u Engleskoj sa mužem i troje dece. Nekako je dobila ideju da počne da „rađa zečeve” i to je tako dobro uradila da je prevarila medicinsku zajednicu. Sve je počelo kada je Marija poželela čorba od zeca, nedostupna porodicama sa niskim primanjima. Toft je u svoju vaginu ubacivala komade zečeva i drugih životinja i pretvarala se da ih rađa, pred babicom.

Glas je stigao do dvora kralja Džordža I, a Toft je uspela da prevari nekoliko eminentnih lekara, uključujući hirurga i anatoma kraljevske kuće Natanijela Sent Andrea. Doveo je Toftu u Gilford da održi javna gledanja nje i njenih isporuka zečeva, ali je sve kulminiralo kada je Tomas Enslov, drugi baron Anslov, otkrio u istrazi da Toftin muž kupuje mlade zečeve.

zeckunic-3.jpg
Foto: Profimedia

Do tada su pritisak na Toft vršili i biskup Čičestera Tomas Meningem i babica Džon Daglas, preteći joj bolnom operacijom. Konačno je Toft priznala prevaru i pretvorila se u negativca. Vlasti su je stavile u zatvor, ali su je kasnije pustili, bez ikakvih optužbi. Kasnije je rodila još jedno dete.

Spartanske bebe okupane u vinu

U drevnom grčkom gradu Sparti život je bio težak od rođenja. Novorođene bebe su bila deca države, a ne roditelja. Vojnici bi dolazili da testiraju dete po rođenju tako što bi ga umočili u lonac vina. Ako je beba slaba, navodno bi se grčila. Ako vino nije uticalo na ovo, otac bi ga odneo starešinama, koji bi ga pregledali da li ima deformiteta. Ako beba nije umrla u ovoj teškoj inicijaciji, živela bi sa roditeljima sedam godina. Nakon toga, dečaci bi pohađali vojnu školu i postali vojnici, a devojčice bi išle i u školu, učile gimnastiku i rvanje da bi kasnije rađale snažne dečake. Ako bi odrasli otkrili deformitet, preživljavanje više nije bilo opcija. Bebu bi ili ostavili na planini ili bi bacili sa litice.

profimedia0159792818.jpg
Foto: Profimedia

Holanđani su jednom pojeli svog premijera

Tokom 17. veka, Holandija je procvetala i na taj način postala u moćna i ekonomski jaka država. Vage moći su počele da se pomeraju u korist običnog čoveka i Džon de Vit se uzdigao do ranga velikog penzionera (slično premijeru), posedujući više moći od Vilijama II, princa od Oranskog, ali de Vit, koji je dobio veliko imenovanje 1653. sa samo 28 godina, napravio je fatalnu grešku.

Svu svoju holandsku odbranu je koncentrisao na mornaricu, pa je vojska venula i oslabila. 1672. godine Englezi i Francuzi su izvršili invaziju na Holandsku Republiku i ona je pala bez borbe. Isti ljudi koji su de Vita nazivali herojem sada su tražili njegovu krv i tražili od novog princa od Oranža, Vilijama III, da vodi zemlju. Strpali su de Vitovog brata Kornelija u zatvor pod optužbom za izdaju. Kada je Džon došao da vidi svog brata, rulja je upala. Braću je nemilosrdno napala pomahnitala rulja koja je rastrgala njihova tela. Neki izveštaji čak tvrde da su delovi de Vitsa pojedeni tog dana.

(Kurir.rs)

Bonus video:

00:54
ISTORIJA NA DRUGAČIJI NAČIN: Petrović odgovorio zašto je njegova knjiga NAJTRAŽENIJA Izvor: Kurir televizija