Šumari su sprečili pripadnike plemena Maško-Piro da pređu reku i uputili ih na plantažu banana na njihovoj strani

LIMA - Pripadnici indijanskog plemena Maško-Piro, koje živi u samoizolaciji u jugoistočnom, peruanskom delu Amazona, pokušali su drugi put od 2011. da ostvare kontakt sa spoljnim svetom, ali su ih šumari sprečili da pređu reku.

Peruanske vlasti nisu sigurne šta je navelo više od 100 pripadnika plemena da se pojave na reci Las Pjedras. Vlasti smatraju da su oni možda uznemireni zbog nelegalne seče šume i prolaska krijumčara droge. Eksploatacija nafte i gasa takođe ugrožava tu oblast.

Pripadnici Maško-Piro su krajem juna došli na obalu i od lokalnog stanovništva tražili banane, konopce i mačete, ali kad su bili na polovini reke, šumski čuvari su ih sprečili da pređu na drugu obalu i uputili ih na plantažu banana na njihovoj strani reke.

Ta situacija je stvorila zategnutost, što se vidi na snimku koji je napravio jedan od šumskih čuvara. Na snimku se vide pripadnici plemena svih uzrasta, uključujući i muškarce sa kopljima, lukovima i strelama. Pri sporu sa šumarima, jedan od muškaraca je nategao luk, spreman da ispali strelu.

Pripadnici Maško-Piro žive po vlastitom društvenom kodu koji uključuje otimanje žena i dece iz drugih plemena, rekao je profesor antropologije iz Lime, Karlos Sorija.

Po peruanskim zakonima, zabranjen je fizički kontakt sa, kako se procenjuje, 15 "izolovanih" plemena u Peruu, koja zajedno broje između 12.000 i 15.000 ljudi u džunglama istočno od Anda.

Glavni razlog za zabranu kontakta je bezbednost pripadnika plemena, jer je njihov imuni sistem veoma osetljiv na bakterije drugih ljudi. Antropolog Beatris Uertas procenjuje da su se pripadnici Maško-Piro sada približili civilizaciji zbog niskog nivoa reke, ugroženih lovišta, sve gušćeg avionskog saobraćaja i eksploatacije nafte i gasa u tom regionu.

Poslednji put su se pripadnici tog plemena pojavili u civilizaciji maja 2011, a prethodne dve decenije nije bilo nikakvih kontakata.