Priznaje da ga je prijatelj nasmejao objašnjavajući mu zbog čega su uvedeni fiskalni računi. Smeh je bio izraz neverice, kaže, jer mu je nezamislivo da se sav promet ne prijavi državi

SPLIT - Pre dve nedelje Masahiro Okamoto otvorio je prvi japanski restoran u Splitu . “Samurai” je već privukao zaljubljenike u japansku kuhinju, kao i mnoge znatiželjnike.

Svi oni mogu da uživaju u hrani koju priprema Masahirova sestra Atsujo, koja je sa njim doputovala iz Japana, a povremeno pomaže i njegov sin Hiroto.

Simpatični Japanac, koji se u Split doselio u aprilu, većinu vremena provodi u restoranu. Masahiro sve vreme dok razgovaramo brižno motri goste - kada nekome od njih ispadne štapić na pod, ne dopušta mu da ga obriše i ponovno koristi, nego žuri u kuhinju po čisti. Kaže da je tako nešto normalno, jer svoje goste treba poštovati i dati im najbolje što možeš.

Otvaranje restorana u Hrvatskoj, priznaje, nije bio lak posao. Nimalo. Zapravo, da nije imao pomoć prijatelja iz Splita, sumnja da bi mu poduhvat otvaranja uopšte pošao za rukom. Dobijanje svih potrebnih dozvola oduzelo mu je mnogo više vremena nego u Japanu.

"Trebala su mi dva i po meseca da prikupim sve papire. Kod kuće bi isti posao trajao dve nedelje. Bitka sa dozvolama bila mi je zaista teška, jer toga u Japanu nema. Kad sam počeo sa radovima u prostoru, svaki dan mi je neko dolazio i objašnjavao šta bi trebalo da uradim. Skoro da sam poludeo, jer je svako imao drugačije rešenje. Ja sam dizajner, nacrtao sam prostor, a onda je svako imao drugačiji savet s obzirom na svoje iskustvo", priseća se Masahiro.

Iznenadilo ga je što je morao u restoranu da zaposli i hrvatske državljane, ali se tome spremno pokorio i zaposlio dvoje ljudi. Kaže da mu je to povećalo iznos investicije, ali se nije bunio. Uostalom, ne buni se na bilo koju od odredbi zakona. Kaže: propisi se uvek moraju bez prigovora poštovati.

"Iznenadile su me brojne stvari. Recimo, moram da imam uređaje koji kontrolišu glasnoću muzike. Inspektori su mi takođe zbunjujuća novost. Kod nas u Japanu toga nema. Svatko od nas kontroliše sam sebe: glasnoću muzike, kvalitet namirnica, izdavanje računa... Na sve moramo sami da pazimo i zapravo sami sebe kontrolišemo. U Hrvatskoj ne, ovde država kontroliše svoje građane. Bilo mi je teško da to razumem", priča simpatični vlasnik restorana.

Priznaje da ga je prijatelj nasmejao objašnjavajući mu zbog čega su uvedeni fiskalni računi. Smeh je bio izraz neverice, kaže, jer mu je nezamislivo da se sav promet ne prijavi državi.