Iznenađenje Numera „San“ nastala je pre dve i po godine. Vlada Marković i moj otac Dušan dali su mi je jednog važnog dana u mom životu

Srpska Luiz Kasal.
Lena Kovačević večeras će u hotelu „Hajat“ predstaviti svoj drugi album „San“, koji je pripremala prethodnih godinu dana. U razgovoru za Kurir džez pevačica i članica žirija prvog serijala „Prvi glas Srbije“ priča o novim pesmama, saradnji sa Sašom Miloševićem Maretom, sinu Vuku i ocu Dušanu Kovačeviću.

Novi album više vuče na pop. Zbog čega si odlučila da napraviš takav zaokret?
- Ovaj album je zapravo kolaž pop i džez muzike. Po mom mišljenju, nije velika promena u odnosu na prvi u tom smislu, priča je i dalje akustična. Pop muzika u mom umu ima još neke elemente, a ova kombinacija je upravo ono što volim.

Uvrstila si obrade numera „Tišina“, „Majstor za poljupce“, „Srce od meda“, „Zvižduk u osam“...
- To su pesme koje volim, pripadaju različitim žanrovima i vremenima. Dobre numere je uvek lepo čuti kako zvuče na drugačiji način. To je istovremeno bio i izazov.

Imaš jednu obradu iz devedesetih, a to je numera grupe Mandi „Nisi me bio vredan ti“.
- Ovu pesmu sam volela kad se pojavila. Aranžman mi nije nikad bio blizak, ali priznajem harmonska struktura, taj tekst i univerzalna tema... Znala sam da će biti zanimljiva odsvirana u džez fazonu. Ivan Ilić napisao je divan aranžman, to mi je jedna od najdražih pesama na albumu. Devedesete mi svakako nisu ostale u sećanju po dobroj muzici i na svetskoj i na domaćoj sceni, ali postojale su neke slatke pesme u prolazu koje imaju svoju priču.

Pesmu „San“ napisao je tvoj otac Dušan Kovačević.
- Muziku je napisao Vlada Marković, divan kompozitor i naš dobar prijatelj. On i tata su u tajnosti pisali pesmu pre dve i po godine i dali mi je na poklon jednog posebno važnog dana u životu. Muzika i tekst i aranžman izgledaju kao da je jedan čovek pisao, i to se oseti.

Numera koja otvara album nastala je u radionici tvog kolege iz „PGS“ Mareta.
- Pesma nije nešto što je očekivano s moje strane jer je više u pop maniru. Međutim, apsolutno je prava, muzičarska, lepa gradska pesma. Iskoristila sam priliku da u spotu Beograd pomalo oslikamo baš onako kako sam je doživela kad mi je Mare pustio da je čujem prvi put.

Kako vaš sin reaguje na nove pesme?
- Vuk se ovog albuma naslušao i čeka treći CD.

Može li u Srbiji da se živi od džez muzike?
- Od muzike se oduvek moglo živeti. Prezadovoljna sam što se bavim upravo onim stilom muzike koji volim. Nije to džez, nije to ni čist pop, to je upravo nekakav pravac koji sam u sopstvenoj radionici za sebe kreirala i u kom uživam. Imali smo koncerte i nastupe u Srbiji i regionu i inostranstvu. Radujem se promociji ovog albuma. Izuzetno mi je draga saradnja s kompanijom „Frej vajl“, učestvovali su u ovom projektu.

„Balkanski špijun“ je moj favorit

Ideš li u pozorište i koji tekst tvog oca ti je omiljen?
- Pozorište sam oduvek doživljavala kao drugu kuću. Volim miris pozorišta, ljude u njemu, predstave, druženja i okupljanja u pozorištu. „Sveti Georgije ubiva aždahu“ mi je jedan od najdražih tekstova, a za „Sv.Georgija“ smo neobično i porodično vezani. Od svih tekstova, a nije mi lako da izdvojim, „Balkanski špijun“ je moj favorit. „CIA, snajka, CIA.“