Jedan pravoslavac i jedan katolik nakon istorijskog događaja stvorili operu „In hoc signo“, oličenje ranohrišćanskog duha

Veliki projekat kojim se zatvara desetomesečna proslava.
Svetska premijera opere „In hoc signo“, koja će se održati večeras u 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, ujedno je i završni događaj u okviru državnog programa obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Generalna proba dela koje izvodi ansambl Opere Narodnog pozorišta održana je juče, a komad je rađen po muzici don Marka Frizine i libretu Dejana Miladinovića, a pod dirigentskom palicom Dejana Savića.
- Izraziću se jednim citatom iz libreta „Sanjao sam“ - sanjao sam još od 2010. godine ovaj san i evo doživljavam da ovaj san postaje java - rekao je reditelj Dejan Miladinović.

Završna manifestacija obeležavanja jubileja predstavlja prvi slučaj u istoriji opere da je baš za ovdašnju scenu namenjena svetska premijera dela jednog stranog kompozitora. Kad je apostolski nuncijat iz Srbije uputio don Marku Frizini libreto na evaluaciju, ovaj muzički direktor Papskog lateranskog hora izrazio je želju da baš on napiše muziku za „In hoc signo“. Kad je Dejan Miladinović, reditelj koji je do sada postavio 157 predstava, dobio blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja i beogradskog nadbiskupa monsinjora Stanislava Hočevara, stvoreno je ovo svetsko delo. Tako su jedan pravoslavac i jedan katolik, dvojstvom koje oličava ranohrišćanski duh, napravili operu koja će se večeras premijerno odigrati u Beogradu.
opera-in-hoc-signo-konstantin-veliki.jpg
Nemanja Pančić 

opera-in-hoc-signo-konstantin-veliki.jpg
Nemanja Pančić 

Sto miliona dinara nije mnogo

Rukovodilac programa proslave Milanskog edikta Radoslav Pavlović rekao je za RTS da je za obeležavanje jubileja utrošeno manje od sto miliona dinara.
- Tri dana Nišvila su koštala 30 miliona, a Egzita 33 i po miliona. Deset meseci Edikta koštali su nešto malo više nego šest dana ovih događaja - istakao je Pavlović.