Biljana je istakla da vidi vezu između atentata na Franca Ferdinanda i Zorana Đinđića, te je to nazvala "beskonačnom petljom nasilja", navodeći da je "sveobuhvatna moć tajne policije tada izgrađena, ratni zločinci su avanzovali do zvezda podzemlja, idealizam mnogih mladih je zloupotrebljen"

BEČ - Predstava "Princip - Mali mi je ovaj grob", koju je napisala Biljana Srbljanović, a režirao Mihal Zadara, premijerno je izvedena u pozorištu "Šaušpilhauz"u Beču.

U svom delu, koje je bečko pozorište naručilo povodom predstojeće 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata, Srbljanovićeva je povezala istorijske i fiktivne ličnosti u vezi sa atentatom na prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

"U stvari ja se ne interesujem posebno za istoriju. Mene više zanima sadašnjost i živim za ovaj trenutak. Prilikom pretrage arhive za ovaj komad tražila sam zbog toga veze sa današnjim društvom i pronašla ih u pokretu "Mlada Bosna", objasnila je Srbljanovićeva.

Ona je ukazala da je "Mlada Bosna" bila pokret levičarskih anarhista, koji su želeli da oslobode zemlju od Habsburške vladavine, koji su se zalagali za emancipaciju žena i čitali iste knjige, koje je ona decenijama kasnije čitala.

"Da sam živela u to vreme, bila bih jedna od njih", poručila je Srbljanović. Biljana Srbljanović nije težila da razmrsi večnu dilemu o heroju ili teroristi već Principa slika kao idealistu i – žrtvu. "Princip je hrabri, mladi, ludi dečak koji je verovao da čini dobro", rekla je spisateljica.

U svom delu ona je opisala kako su protagonisti ušli u ovu organizaciju, ali i posledice atentata.
"U Jugoslaviji 1990-ih sam doživela sličan šok realnosti. Na početku rata i mi smo romantizovali otpor. Angažovali smo se naivno politički, bez da procenimo posledice našeg delovanja. I potom je na jednoj velikoj demonstraciji ubijen jedan prijatelj. To je bio trenutak u kojem se realizuje da je to mnogo ozbiljnije i tragičnije. Strašno je što se dogodilo "Mladim Bosancima" u zatvorima. To je druga, tamna strana revolucije", kazala je Srbljanovićeva.

Ona je istakla da vidi vezu između atentata na Franca Ferdinanda i Zorana Đinđića, te je to nazvala "beskonačnom petljom nasilja". "Sveobuhvatna moć tajne policije je tada izgrađena, ratni zločinci su avanzovali do zvezda podzemlja, idealizam mnogih mladih je zloupotrebljen. Sve to je bilo prisutno krajem 20. veka u Srbiji, kao i 1914, možda se proteže čak i do današnjice", rekla je Srbljanović.

Ona je odbacila kritike iz Srbije da je navodno pripisala krivicu za izbijanje Prvog svetskog rata Srbima, rekavši da je to "potpuna glupost".

"Svako zna da nisu hici u Sarajevu, već mnogobrojni interesi moći vodili ka ratu, a atentat je bio samo dobrodošao povod", podvukla je Srbljanović.

Što se savladavanja ratova u Srbiji tiče ona je ocenila da je najveći problem zemlje što se sve potiskuje.

"Mnoge teškoće današnjeg društva u Srbiji - postoji mnogo nasilja u kući i državne represije - imaju korene u nedostatku svesti o neposrednoj prošlosti. Zemlja je siromašna, plate su male, postoji visoka stopa nezaposlenosti. Time je borba za egzistenciju za mnoge u prvom planu. Međutim, i pored toga sam uverena da jedna država može samo ozdraviti i dobro se razviti ako ima otvoreno i iskreno suočavanje sa sopstvenom prošlošću, pri čemu se ne radi o običnom priznanju krivice", objasnila je Srbljanovićeva.