Eksperti za finansijske aspekte izdavaštva i za pitanja autorskih prava predstavili stanje u poljskom izdavaštvu

BEOGRAD - Veoma bogati prateći program beogradskog sajma knjiiga počeo je sinoć, odmah nakon otvaranja, tribinom na kojoj su poljski stručnjaci za finansijske aspekte izdavaštva i za pitanja autorskih prava predstavili stanje u poljskom izdavaštvu.

Jedan od osnivača Poljske nezavisne komore za knjige Pjotr Dobrolencki je detaljno i dokumenovano statističkim podacima i konkretnim brojkama. predatavio aktelno stanje u poljskom izdavaštvu u kome oko 300 velikih drži 81 odsto tržišta, još 2.000 pokriva 16 odsto, dok povremeni i veoma mali, preostalih 2 odsto, a registrovanih je 38.000 izdavača.

Govorio na tečnom srpskom

Izdavaštvo u Poljskoj ima godišnji obrt od 639.000 evra, a ove godine zabeležen je pad od 1,55 odsto sa tendecijom daljeg opadanja, pošto je pre dve godine uveden PDV od 5 odsto, koji se do tada nije plaćao na knjige.
Gost iz Poljske, koji je inače strudirao u Beogradu i veoma dobro govori naš jezik, kazao je da u knjizarama (ima ih 1850) opada promet kao što opada broj čitalaca Nacionalne bibliteke, ali zato ratse broj onih koji koriste bibliotečke fondove putem interneta, a raste i prodaja E-knjiga.

Najviše se prodaju naučne, svih vrsta, i priručnici na koje odlazi 36 odsto svih prodatih knjiga zatim slede školski udžbenici (31,5 %) popularna literatura (najviše ima prevoda engleskih bestselera ) na koje odlazi 12, 9 odsto, a najmanje se kupuju slikovnice (3,9 %). Prema podacima od 2008. do 2012. broj naslova je u stalnom padu iako je prošle godine štamapno 23.319 naslova domaćih autora i 6,688 prevoda.

Što se tiče cena knjiga prosek je u 2008 bio između 9 i 11 evra dok je prosle godine prosek cena bio između 9 i 26 evra što je posledica uvođenja PDV.

Sajmovi u Krakovu i Varšavi

Kako je ispričao Dobrolencki u Poljskoj se održavaju dva velika sajma knjiga jedan u Krakovu i drugi u Varšavi.
Sajam u Krakovu koji počinje tokom sledeće sedmice je najvažniji skup knjižara, izdavača u zemlji i tokom njegovog trajanja (četri dana) do sada ga je posećivalo oko 40.000 ljudi, jer je prostor bio veoma ogranicen.
Međutim, sada se seli na stadion i ocekuje se poseta koja će preći 60.000, ali to je još uvek daleko od broja posetilaca beogradskog koji je do sada prelazio i više od 100.000 posetilaca.
On je impresioniran veličinom beogradskog sajma knjiga i nije krio da je veoima srećan i ponosan što je Poljska ove godine počasni gost ove smotre i što je poljska književnica Olga Tokarčuk učesvtvovala u njegovom otvaranju.

Njegov kolega iz Komore koji se bavi analizom stanja u izdavaštvu Lukaš Golembiovski je objasnio da se danas u Poljskoj sve manje čita i da to nije promenila ni pojava e-knjiga.
Takođe, on smatra da će prodaja knjiga i dalje opadati, jer je poskupljenje zbog uvodenja poreza još više smanjilo broj kupaca knjiga.
On je ispričao da su se po knjižarama tražile knjige štampane ranijih godina pre uvođenja poreza, jer su se prodavale po starim cenama, ali kada su istrošene zalihe starih knjiga, nove nemaju kupaca..
To je, kazao je on, razlog što su se neke velike izdavačke kuće iz inostranstva koje su posle 1994 pohrlile da osvoje poljsko tržište počele povlačiti (Riders dajdžes, Berhtelsman i druge), a to je odložilo i dolazak internet knjižare Amazon u Poljsku.

Internet knjižare

Inače, u Poljskoj postoje dve veoma dobro organizovane internet knjižare, što takođe odbija Amazon da formira svoj poljski punkt za prodaju knjiga.
Za goste iz Poljske je bilo važno da naglase da više nema cenzure, a nema ni obaveznog nastupa u inostranstvu, već se to radi na dobrovoljnoj bazi da izdavači odluče da li će učestvovati i sa kojim naslovima.

Advokatica koja se specijalizovala za pitanja autorskih prava Darija Dobrolencka je objasnila da u Pojskoj postoji druga tradicija odbrane autorskih prava i prvi zakon je donet 1926. godine, a bio je veoma progresivan za to vreme.
Novi, rađen prema uzorima iz Evropske unije donet je 1994. i on se i sada primenjuje, ali piraterija je jedna od velikih problema u Poljskoj pošto se knjige nelegalno distribuiraju putem interneta.
Kako je rekla Dobrolencka, zakon je veoma strog i kazne su veoma visoke ali piratska izdanja na internetu prolaze nekaznjeno jer izdavači nerado ulaze u sudske sporove sa internet provajderima koji istina moraju onda da skinu inkriminisanu knjigu sa sajta, moze da usledi i zabrana sajta, ali oni bez problema otvaraju novi i sele pirate na drugi sajt.

Ona je ispirčala da je to problem sa kojim se susreću mnoge zemlje EU, pa i šire ali da rešenje nije nađeno, iako ima puno predloga kako da se izađe na kraj sa tom vrstom krađe.
Ovu tribinu organizovali su ambasador Poljske u Srbiji, Udruženje profesionalnih izdavača i Sajam knjiga.