INTERVJU: Glumac, iskren Umetnik koji je slavu stekao ulogom u „Ranjenom orlu“
Ivan Bosiljčić: Prija mi što me zovu Šotrinim glumcem!
Miljenici devojaka, žena i baka su likovi koje tumačim, a ne ja. Pre nekoliko godina sam izjavio da bih voleo da više snimam epohu
Okrenuo novi list u karijeri!
Glumac Ivan Bosiljčić priprema prvu premijeru u novoj pozorišnoj sezoni. Reč o drami „Srpska trilogija“, čije je izvođenje zakazano za Dan Narodnog pozorišta 22. novembra.
- Mislim da je ovo pravi početak obeležavanja jubileja koji nam se bliži, stogodišnjice od Prvog svetskog rata. Igram pisca ovog romana Stevana Jakovljevića, koji je veštom dramaturškom intervencijom ubačen u dramu i koji je učestvovao u proboju Solunskog fronta. Zahvaljujući njemu imamo autentično svedočanstvo o ondašnjim događajima. Ovu ulogu posvećujem svom čukundedi, kaplaru Branku Bosiljčiću, koji je nosilac Albanske spomenice 1915. godine.
U komadu igraš s Vukom Kostićem.
- Vuk i ja smo već radili zajedno u predstavu „Miris kiše na Balkanu“. On je jedan od onih zbog kojih mogu da kažem da su najbolji glumci moje generacije upravo u ansamblu Narodnog pozorišta.
Reditelji ti daju samo uloge iz epohe, a ne likove iz sadašnjosti. Smeta li ti?
- Pre nekoliko godina sam izjavio da bih voleo da više snimam epohu. I eto, čuli su me.
Koliko te je u profesiji odredila uloga pilota Nenada Aleksića u seriji „Ranjeni orao“?
- Možda mi je najdraže određenje na tu temu to što mene i nekoliko mojih kolega nazivaju Šotrinim glumcima. To mi baš imponuje.
Postao si miljenik devojaka, žena, baka...
- Pre bih rekao da su miljenici publike likovi koje ja tumačim, a ne ja!
Kako uspevaš da odoliš obožavateljkama i da ne prevariš Jelenu?
- Šta god da kažem, izvući ćete nešto iz konteksta i staviti u naslov. Dakle, pravimo se da me ovo niste ni pitali.
U predstavi „Izbiračica“ tumačiš ulogu novinara. Da li sada bolje razumeš naš posao?
- Tumačim ulogu žurnaliste Branka, koji je živeo pre 100 godina. Vaša profesija se od tada mnogo promenila, ali nikako da dokučim zašto u ovom pravcu.
Zašto si prešao iz Pozorišta na Terazijama u Narodno? Je li svađa s horovođom zaista bila razlog?
- Zato što se šansa da budeš deo istorije Narodnog pozorišta ne propušta. Pobogu, da li vam ja izgledam kao neko ko se svađa?
Koje delo bi ekranizovao da si producent?
- Posvetio bih se svemu što se tiče Prvog svetskog rata, po uzoru na produkciju „Košutnjak filma“ „Gde cveta limun žut“.
Glumac Ivan Bosiljčić priprema prvu premijeru u novoj pozorišnoj sezoni. Reč o drami „Srpska trilogija“, čije je izvođenje zakazano za Dan Narodnog pozorišta 22. novembra.
- Mislim da je ovo pravi početak obeležavanja jubileja koji nam se bliži, stogodišnjice od Prvog svetskog rata. Igram pisca ovog romana Stevana Jakovljevića, koji je veštom dramaturškom intervencijom ubačen u dramu i koji je učestvovao u proboju Solunskog fronta. Zahvaljujući njemu imamo autentično svedočanstvo o ondašnjim događajima. Ovu ulogu posvećujem svom čukundedi, kaplaru Branku Bosiljčiću, koji je nosilac Albanske spomenice 1915. godine.
U komadu igraš s Vukom Kostićem.
- Vuk i ja smo već radili zajedno u predstavu „Miris kiše na Balkanu“. On je jedan od onih zbog kojih mogu da kažem da su najbolji glumci moje generacije upravo u ansamblu Narodnog pozorišta.
Reditelji ti daju samo uloge iz epohe, a ne likove iz sadašnjosti. Smeta li ti?
- Pre nekoliko godina sam izjavio da bih voleo da više snimam epohu. I eto, čuli su me.
Koliko te je u profesiji odredila uloga pilota Nenada Aleksića u seriji „Ranjeni orao“?
- Možda mi je najdraže određenje na tu temu to što mene i nekoliko mojih kolega nazivaju Šotrinim glumcima. To mi baš imponuje.
Postao si miljenik devojaka, žena, baka...
- Pre bih rekao da su miljenici publike likovi koje ja tumačim, a ne ja!
Kako uspevaš da odoliš obožavateljkama i da ne prevariš Jelenu?
- Šta god da kažem, izvući ćete nešto iz konteksta i staviti u naslov. Dakle, pravimo se da me ovo niste ni pitali.
U predstavi „Izbiračica“ tumačiš ulogu novinara. Da li sada bolje razumeš naš posao?
- Tumačim ulogu žurnaliste Branka, koji je živeo pre 100 godina. Vaša profesija se od tada mnogo promenila, ali nikako da dokučim zašto u ovom pravcu.
Zašto si prešao iz Pozorišta na Terazijama u Narodno? Je li svađa s horovođom zaista bila razlog?
- Zato što se šansa da budeš deo istorije Narodnog pozorišta ne propušta. Pobogu, da li vam ja izgledam kao neko ko se svađa?
Koje delo bi ekranizovao da si producent?
- Posvetio bih se svemu što se tiče Prvog svetskog rata, po uzoru na produkciju „Košutnjak filma“ „Gde cveta limun žut“.
Fonet
Volim viceve na svoj račun
Ljutiš li se zbog viceva o sebi?
- Ne, a poslednji koji me je nasmejao glasi: „Senzacionalno! Ivan Bosiljčić ne glumi u novoj seriji RTS jer se posvetio snimanju repriza!“
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega