Na ovaj ili onaj način, glad zapravo upravlja čovekovim životom. Počev od doslovnog značenja, glad kao poriv za korom hleba

Čovek je uvek nečega gladan, kaže Branko Cvejić, koji svojoj bogatoj glumačkoj karijeri dodaje još jednu ulogu, onu u nesvakidašnjoj predstavi „Glad“, čija je premijera bila u petak uveče u Kulturnom centru Beograda.

Ova neobična predstava se izvodi u izlogu pomenute ustanove na Trgu republike, za stolom za kojim sede glumci i dvadesetak gledalaca. Govoreći o ovom ostvarenju, Cvejić kaže: "Na ovaj ili onaj način, glad zapravo upravlja čovekovim životom. Počev od doslovnog značenja, glad kao poriv za korom hleba, pa preko čitavog niza drugih stvari: glad za ljubavlju, glad za slobodom, glad u odnosu na vlast i moć. Ko ima porodicu, gladan je slobode, ko ima slobodu, gladan je porodice... Čovek je uvek nečega gladan.

Šta je uporišna tačka predstave?
Pitanje iskrenosti. Predstava nema dramsku radnju u klasičnom smislu. Više su u igri odnosi koji se grade i razgrađuju, preispitivanja. Čovek je, kako rekosmo, uvek nečega gladan. Al‘ šta je tu bitno. Osvestiti to, pokušati sagledati. To, naravno, nije lako. I nemoguće je bez iskrenosti. Makar samo prema sebi. Predstava otvara vrlo zanimljiva pitanja.

U kom smislu, na kom nivou?
I na ličnom, intimnom, i na društvenom. Nema čoveka kome život, makar jedan njegov deo, nije obeležen, tačnije determinisan nekim pritiskom društvenog konteksta, porodičnog konteksta. I, što je još bitnije, kad čovek razmišlja o svojim roditeljima, svojoj deci, partneru, kad iskreno razmišlja, naći će svoje greške. A čim čovek osvesti problem, već je na pola puta od rešenja.