ULOGA: Dačić je ključni čovek za priču o Lauševiću

Priča o velikom glumcu koji je postao veliki pisac.
Iako već skoro dve decenije ne igra na filmu i u pozorištu, Žarko Laušević ne prestaje da intrigira domaću javnost. Pre nekoliko dana u Beogradu premijer Ivica Dačić preneo je rediteljki i scenaristkinji filma „Lauš“ Branki Bešević Gajić svoje utiske o susretu s njim 1. februara 2012. Mlada autorka za Kurir govori zašto je baš pozvala predsednika Vlade kao jednog od sagovornika, kada će biti premijera filma i da li je upoznala Lauševića.

Zašto si odlučila da pozoveš predsednika Vlade da govori o Žarku?
- Zato što je on ključni čovek u vraćanju identiteta Žarku Lauševiću. Bilo je teško doći do premijera, međutim, bila sam uporna i strpljiva kako bih ostvarila svoju želju. Čast mi je i zadovoljstvo što sam imala prilike da sarađujem s njim.

Šta je premijer rekao novo o njemu?
- Neću otkrivati detalje jer je to iznenađenje. Premijera filma zakazana je za 22. februara 2014. u Sava centru.

Kako si došla na ideju da snimiš film?
- Laušević mi je kao umetnik vrlo inspirativan još od najranijeg uzrasta. Veoma poštujem njegov doprinos kinematografiji, a sada i u književnosti. Emotivno me je dotaklo to što mu se desilo kao posledica jednog teškog vremena, jer Žarko Laušević je velika žrtva onog nacionalističkog meteža koji je pratio izvođenje predstave „Sveti Sava“. Duboko žalim zbog toga što se dogodilo, kako zbog njega što je nestao sa scene, tako i zbog svih ljudi koji su bili na tom pogrešnom mestu u tom pogrešnom vremenu.

Koliko dugo radiš na projektu?
- Tri godine bez prestanka. Mogu vam reći da uopšte nije bilo lako izgurati ovako veliki projekat, ali ko ima cilj, nađe i put. Profesor Feti Dautović mi je pomogao svojim dragocenim savetima putem konsultacija na FDU povodom eventualnih master studija. Prvi glumac s kojim sam kontaktirala bio je Irfan Mensur, zatim sam Žarka obavestila da želim da radim ovaj film i nije mogao da me odgovori, jer je moja želja bila jača od svega. Producentska kuća „Affa“ je podržala ovaj projekat.

Bilo je teško nagovoriti njegove prijatelje da pričaju?
- Nisam ih nagovarala. Niko nije odbio da učestvuje u projektu. Hvala im na nesebičnoj pomoći. Takođe hvala i direktoru fotografije Matiji Munjizi Petroviću što je bio sve vreme uz mene.

Kako si došla na ideju da Žarka u igranim scenama glumi njegov kolega s klase Andreja Maričić?
- Andreja me likom pomalo podseća na njega. To nije uloga u kojoj će on doslovce imitirati Žarka, jer nema tog glumca koji bi mogao njega da zameni na sceni, on će samo svojim fizičkim prisustvom i naracijom dočarati duševno stanje u kojem se on danas nalazi.