Nagrada biće uručena Gociću na svečanosti u Skupštini grada u petak, 17. januara u 17 časova

BEOGRAD - Roman "Tai" Gorana Gocića u izdanju "Geopoetike" dobitnik je Ninove nagrade za roman godine, saopštio je danas predsednik žirija Vasa Pavković.

U najužem izboru za ovu prestižnu književnu nagradu bili su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), "Arkadija" Milete Prodanovića (Arhipelag) i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).

NIN-ova nagrada biće uručena Gociću na svečanosti u Skupštini grada u petak, 17. januara u 17 časova. Generalni sponzor nagrade je Pošta Srbije. Goran Gocić je krajem prošle godine dobio nagradu "Miloš Crnjanski" za svoj prvi roman "Tai".

Rođen u Užicu 1962. godine, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu Beograd i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Slobodni je novinar i filmski kritičar.

Jedan je od autora zbornika o masovnoj kulturi "Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza" (2000) i "Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine", koji su objavljeni na više jezika.

Pre nekoliko godina uključio se u projekat Balkanski dnevnici, veb sajt sa tekstovima i video klipovima o Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji i njihovim pravoslavnim crkvama. Sajt je bio kratkog daha, ali Gocić je završio svoj dokumentarni film o crkvi u Bugarskoj.

Dobitnik je više nagrada za eseje. Objavio je studije: "Endi Vorhol i strategije popa" (1997/2012) i "Emir Kusturica: Kult margine" (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova "Bloody Foreigners" (2000) i "Balkanski dnevnik: Bugarska" (2010). Radovi su mu prevedeni na deset jezika.

On je za glavnog junaka romana "Tai" naveo da je to "sredovečni, pomalo naivni i fantazijama skloni gospodin koji, posle decenije manje-više otmenog propadanja u Beogradu, gubi veru u ljude i zatiče se u tački gde se susreću emotivna, duhovna i profesionalna kriza".

Na mikronivou, u romanu "Tai", zapadnjaci se isceljuju i vraćaju k sebi u društvu Tajlanđanki, dok one podižu budžet za popravku krova i školski pribor. Na makronivou, Zapad istrajno gaji pripovesti o pustolovima koji otkrivaju nove zemlje i njihove prirodne lepote, a Treći svet propoveda o prometejskim belim bogovima koji dolaze izdaleka i donose moć, znanje i tehnologiju, rekao je Gocić.

Ako pogledate sudbine Pola Gogena, Marka Pola ili Džejmsa Kuka, vidite da su se ovakvi mitovi pretočili u istoriju. Sličan je slučaj i s romanom "Tai" - i u njemu legende, kao što je ona o Svetom Hristiforu, postaju deo jedne intimne istorije.

"Mi iz bivše Jugoslavije smo, poput junaka romana "Tai" preživeli gorku porodičnu svađu i razvod, tokom kojih smo uglas vežbali da se raspravljamo i mrzimo one koji su nam najsličniji. U kompletu sa strahom od stranaca, došli su i brojni drugi strahovi. Tužna je istina da smo se urotili protiv sebe. Posledica je blokiranost, podozrivost i izdeljenost na sitne, nemoćne i zavađene feude - uključujući i raskomadanu književnost jednog zajedničkog jezika", rekao je Gocić.