Glumica Vanja Milačić je između ponižene služavke i dostojanstvene brodvejske pevačice - oblačila i kostime naizgled običnih žena, a najviše su joj, kaže, pristajale one uloge u kojima je najmanje ličila na sebe.

Glumica Vanja Milačić je između ponižene služavke i dostojanstvene brodvejske pevačice - oblačila i kostime naizgled običnih žena, a najviše su joj, kaže, pristajale one uloge u kojima je najmanje ličila na sebe. Kada joj je najbolji prijatelj rekao da je u jednoj seriji uopšte nije prepoznao, shvatila je da većeg komplimenta za glumca nema.

"Što više moram da umaknem od sebe, izazov je veći. Inspiracija tada nezaustavljivo nadire. Dajte mi da se dobro transformišem i ja sam već pola posla završila", kaže Vanja Milačić, dodajući da je najlepše kada joj se posle jedne krajnosti odmah dogodi druga.

I svaka mala uloga, koju su mnoge njene koleginice odbijale, za nju je bila velika - ako je osetila da tu ima "mesa". Priznaje da sebe radije prepoznaje kao pozorišnu glumicu, ali dodaje da svaka televizijska igra ima moć da je razgali. Uvek pomisli kako će njena deca, pa i deca njene dece, moći da je gledaju, jer serije traju kao zapis, a pozorište ostaje samo u sećanju onog ko je te večeri gledao predstavu. Najnoviji "zapis", serija "Samac u braku" u kojoj Vanja igra, ekranizacija istoimenog romana Mir Jam, premijerno će biti emitovan na proleće.

Kada igra u serijama koje su ekranizacija romana, kaže da ne razmišlja o dodatnoj odgovornosti pred publikom.

"Ne razmišljam na taj način. Kada se nešto što smo svi manje-više pročitali, poput Dostojevskog, ekranizuje ili postavlja na sceni, važno je što dalje otići od forme. Mislim da ćemo ako napravimo što veći otklon od samog materijala, uraditi bolji posao. To je ta kreativna sloboda, od čijeg zamaha zavisi uspeh. S druge strane, dela Mir Jam nije vrsta literature koja mene privlači, pa sam je pročitala tek kada sam bila u prilici da je igram. Zato nisam ni stigla da razmišljam o nekoj "višoj" odgovornosti. Čini mi se da je veći broj onih koji su gledali nego čitali ovo štivo", kaže Vanja.

Ova priča ju je mnogo inspirisala, a za tranformaciju u lik zaslužna je i maska.

"Maska je ono čime smo se najviše bavili. A zanimljivo je da igram ženu koja je samo dve godine starija od mene. Pitala sam se zbog čega joj onda dodajemo bore, zašto je činimo toliko zrelom, toliko starijom, dok nisam shvatila da žena od 38 godina koja je živela tridesetih godina prošlog veka i njena vršnjakinja ovog doba - nisu isto. Gđa Nikolić, supruga opštinskog sudije (Slobodan Ćustić), majka Ike i Milana, koji su zaljubljeni u glavnu junakinju Ljiljanu, aktivno je neprisutna u to vreme, pa i u ovoj seriji", priča glumica i naglašava da je to vreme bilo lepše i da joj se mnogo više dopada nego ovo danas.

Ipak to vreme ima i drugu stranu, Veri Pavlović, junakinji monodrame Gorana Vučića "Gledanje", bilo zabranjeno da se uda za Marka - jer se otac tome usprotivio. Vanja Milačić tumači taj lik, ali bi se privatno tome veoma suprotstavila.

"Mislim da bih se ja kao Vanja Milačić borila protiv toga, borila bih se za ljubav. A u to vreme to nije išlo tako lako. Čak sam u nekom trenutku tražila da se promeni scenario, da se Vera pobuni, da potraži Marka, ali sam onda poverovala da u momentu kada je ona nastavila svoj život, njen kapetan više nije bio među živima. Kada sam prvi put čitala scenario, preplavile su me snažne emocije. Negde na pola čitanja, ja sam jecala. Verina priča nije neuobičajena. Mislim da svi mi u porodici imamo nekog ko može da nam ispriča koliko je nekada pogled bio važan. Vera može da bude i N. N. lice, ali ona je prikaz toga kako neko čitav svoj život koncipira na jednom pogledu, koliki uticaj on može da ostavi na nečiju ličnost, koliko je na ceni. I to pred nimalo bezazlenom i nežnom realnošću", kaže glumica.