U skorijoj budućnosti neće biti čudno da na ulici vidimo ljude sa rogovima, cela tela prekrivena tetovažava ili izbušena pirsingom

BEOGRAD - Estetika tela ima više aspekata, a jedan od njih su alkice, cirkoni, šiljci, kuglice koje se nalaze u ušima, usnama, obrvama... na sve većem broju mladih, kako u prestonici, tako i u drugim gradovima Srbije.

Pirsing, odnosno rupe na telu u koje se ubacuje nakit, pre desetak godina bio je doživljavan kao "strašan" ili "jeziv", odraz problematičnih, buntovnih mladih ljudi, međutim od tada je došlo do značajnih promena.

Što se tiče napretka u ovom polju bodi modifikacija i dalje mnogo zaostajemo za svetom, ali što se tiče naše zemlje i samog Balkana, u proteklih 10 do 15 godina ovaj vid umetnosti ipak je krenuo da se razvija uzlaznom linijom.

Pirser Doca Wutp bavi se ovim poslom 12 godina i kaže da kod nas ima sve više ljudi koji uživaju razne vidove bodi modifikacija, od komercijalnih (nos, usna, obrva) do težih vidova, kao što je bodi suspenzija koja je, po njegovoj oceni, još uvek tabu u našoj zemlji.

On je ocenio da je komercijalni pirsing osnova na kojoj se gradi cela ta scena i ona postavlja temelje za teške bodi modifikacije. Doca smatra da u skorijoj budućnosti neće biti čudno da na ulici vidimo ljude sa rogovima, cela tela prekrivena tetovažava ili izbušena pirsingom.

On kaže i da su građani Srbije u odnosu na region poslednji u prihvatanju pirsinga kao svakodnevice, ali i da se razvitkom društva gubi svest da je to tabu. U svetu ljubitelja pirsinga postoji više načina ukrašavanja tela, kao što je ugradnja implanata ispod kože, dok je na površini ukras, ili šipkica ispod kože dok se vide obe strane na površini, rastezanje ušnih resica i drugo, ali vid ekstremnijeg pirsinga je bodi susprenzija. To je situacija u kojoj se osobi ispod kože, u vidu implanta prikače kuke preko kojih se ona diže u vazduh.

Događaji na kojima se bodi susprenzija primenjuje postoje u prestonici, a poslednji je bio pre par meseci u Domu omladine Beograda kojem su prisustvovali gosti iz Hrvatske, Kanade, Italije, Slovenije... Oni su odžavali seminar na kojem su upoznali zainteresovane šta je to bodi suspenzija, kako sam proces treba da se odvija što zdravije, čistije, profesionalnije, objasnio je Doca.

On je dodao da je tom prilikom imao svoju prvu uspešnu bodi suspenziju, pošto se tada "vinuo u nebesa". On je kazao da se jeste plašio, ali i da je to bila prilika da prevaziđe sve ono što ne treba da bude tabu, istakavši da je to posebno psihološko iskustvo u kojem se "psiha razdvaja od tela".Na pitanje zašto to radi on kaže da je razlog svemu ljubav.

"Ljubav me vodi ka svemu tome, ali to je i jedan od načina upoznavanja samog sebe. To nije bunt, boli sve što radim, nisam mazohista, ali to predstavlja moj vid spoznaje samog sebe", objašnjava Doca.Telo ovog pirsera je prekriveno tetovažama i pirsingom koje on doživljava kao veliko platno koje ukrašava.

"Čini me srećnim što sebe mogu da pogledam u ogledalo i da ne vidim čisto belu kožu. To je način na koji prihvatam samog sebe, to sam ja, moja suština", objašnjava on svoje iskustvo i napominje da i ostali, iskreni, ljubitelji ove umetnosti na isti način to doživljavaju.

U svakom društvu postoje predrasude u odnosu sve što je drugačije, što se izdvaja iz društveno prihvatljivih normi, pa je tako i u našem. Na pitanje kako se bori sa predrazudama, Doca kaže: "ljudi su različiti i ako meni neko ne dozvoljava da objasnim zašto to radim, onda ni ja ne dozvoljavam da čujem zašto on to ne radi".Konzumenti pirsinga se u životu susreću sa različitim problemima, pa je i Doca u životu propustio mnogo prilika zbog svog izgleda, ali sve je, ističe on, "rešeno onog trenutka kada sam sebe prihvatio ovakvog kakav jesam i kada sam se pronašao u ovome što radim, a to želim da radim ceo život, jer je bitnije ono što je unutra, a ne ono što se vidi spolja".

Povodom umetnosti pirsinga specijalista dečije i adolescentne psihijatrije Odsek za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC "Dr. Dragiša Mišović-Dedinje" dr Sanja Životić podsetila je da se u većini kultura, pa i u našoj, nošenje para minđuša smatra nečim što je uobičajeno, čak i poželjno za žene, a sve više i za muškarce.

Ona je dodala da se sam proces bušenja ušiju ne smatra nasilnim niti patološkim, iako se u velikom broju slučajeva sprovodi nad decom na veoma ranom uzrastu. Međutim "bolna komponenta ovog čina "opravdava" se time što mala deca ništa ne znaju i ništa ne pamte, što, po njenim rečima, nije tačno."Kada ista ova deca, deceniju kasnije, odluče da postojećim minđušama dodaju još jednu ili dve, često se dešava da se isti roditelji protive istoj proceduri koju su prvobitno sami, sa radošću inicirali", ukazala je ona.

Životićeva je objasnila da nije svaki pirsing odraz isključivo estetike ili običaja, ali ni odraz patologije koja se krije iza ovakvog ponašanja.

"Ideja o tome da se telo modifikuje pirsingom javlja se obično u adolescentnom uzrastu. U sklopu traganja za sopstvenim identitetom adolescenti žele da na različite načine pokažu pripadnost vršnjačkoj grupi - da budu isti kao i ostali, ali da istovremeno budu i vidljivo jedinstveni, a pirsing je jedan od brzih načina da se zadovolje obe potrebe", rekla je Životić.

Ona je dodala da pirsing ima i funkciju komunikacije sa okolinom - sa svima ili samo sa nekima, u zavisnosti od toga da li je na vidljivom ili skrivenom delu tela.

"Može da pošalje buntovnu poruku, protest prema autoritetima, roditeljima i vrednostima njihove generacije. Može biti pokušaj da se pokaže moć, pobeda nad bolom, neustrašivost. Može da nosi ideju seksulane privlačnosti i spremnosti", objasnila je doktorka.Međutim, ona je kazala da kao i mnoga druga ponašanja, pirsing može da ima i potpuno drugačije značenje - američka akademija za dečiju i adolescentnu psihijatriju okarakterisala je "ekscesivan pirsing" kao jednu od formi samopovređivanja.

"Ukoliko je pirsing ponavljana aktivnost, ukoliko ga s vremenom ima sve više na telu i ukoliko podrazumeva mesta gde postavljanje pirsinga proizvodi značajan fizički bol, moće se reći da ima psihološku funkciju privremenog oslobađanja od velikog, često neprepoznatog, unutrašnjeg trpljenja i napetosti, a nekada i depresivnosti", ukazala je ona.

Životićeva je rekla da nekada menjanje spoljašnjosti pokušaj da se promeni teško podnošljiv unutrašnji svet, ili je pokušaj da se "skrene tema" odnosno da se prikrije doživljaj nezadovoljstva nekom telesnom ili psihološkom osobinom.

"Neke studije pokazale su da postoji udruženost pirsinga sa širokim spektrom visoko rizičnog ponašanja, kao što je zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, kockanje, visoko rizično seksualno ponašanje", rekla je ona.Dakle, iako je pirsing danas značajno zastupljeniji pre svega zbog aktuelnih modnih trendova, ne treba zanemariti poruku koju on šalje, ističe doktorka i kaže da ona može biti bezazlena i razvojno očekivana, ali i alarmantna, upozoravajuća, ona koja govori da je treba razumeti i njome se pozabaviti.

"Univerzalno značenje minđuše u uhu, nosu ili pupku ne postoji. Ono je, naprotiv, specifično. Što ga više razumemo i iskomuniciramo rečima imaćemo manju potrebu za ponašanjima koja mogu biti potencijalno ugrožavajuća", zaključila je ona.