Hari Varešanović: Deca iz muzičkih takmičenja osuđena su na propast!

Dan ljubavi slavi s Beograđanima.
Hari Varešanović omiljen je među publikom u Beogradu, pa će posle novogodišnjeg nastupa s Lepom Brenom ponovo zapevati u srpskoj prestonici. Ovoga puta družiće se sa svojom publikom na Dan zaljubljenih, 14. februara, u klubu „Kasina“. On se raduje nastupu na ovom mestu, na kojem je prvi put pevao pre dve godine, na svoj rođendan.

- Imamo tri vrste koncerata: promotivne, na trgovima i u klubovima, koje najviše volim. Tu je direktan kontakt s publikom i zato je najlepše. Mogu da otpevam i pesme koje nisu u strogom scenariju. Nadam se da se senzibilitet koji sam osetio pre dve godine u „Kasini“ nije promenio.

Tog dana u Beogradu će koncerte imati i Doris Dragović i Josipa Lisac. Plašiš li se konkurencije?
- Nemam pojma ko je sve u Beogradu tog dana. Ja sam u klubu i to je sasvim drugačija atmosfera u odnosu na velike koncerte. Svi ćemo imati svoju publiku.

Nedavno si gostovao u šouu „X faktor“. Šta misliš o takmičenjima tog tipa?
- Mislim da je to pogrešan način da se gradi karijera.

Zašto?
- U tim takmičenjima u poslednjih pet godina čuo sam sto dobrih pevača. Nažalost, niko ništa nije napravio. Pogrešno je što su tu prave zvezde šou i televizija, a ne pevači. Karijere treba drugačije da se prave, da se pevač sam posveti sebi i onome što želi da napravi. Moraju naći svoju ulogu, svoj izraz i poruku koju šalju publici. Dok to ne nađu, od njih nema ništa. Ta deca žele da budu poznata, a ne žele popularnost koja se stiče dobrim radom. Oni pevaju tuđe pesme, na stranom jeziku, kakvu onda oni ulogu mogu da imaju, pa neće ići u Englesku i tamo praviti karijeru.

Danas si objavio novu pesmu posle čak pet godina.
- Pesma nosi naziv „Da ti ko čovjek oprostim“ i malo je neobičnija za grupu Hari Mata Hari. Tekst je naratorski i opisuje kako je devojka prevarila mladića. To prvo njemu priznaje, a on je to njoj oprostio, ali za to se, kako to biva, i pročulo.

Čuli smo da ćeš uskoro promeniti i imidž.
- Malo ću se redizajnirati, možda promenim frizuru. Skockan sam od šeste godine. Imam svoj identitet i nisam se mnogo tražio niti sam se menjao. Slab sam u kameleonstvu, ali sad ću malo čačnuti promene. Stilisti će odraditi svoj posao. Mi muškarci imamo farmerke, pantalone, crno i belo odelo, košulju, jaknu... Sve se vrti oko toga, a moraš da vodiš računa da ne uđeš u homoseksualni imidž. Nemam ništa protiv njih, ali nisam za vesele boje. Ja sam klasičan muškarac.

Da li bi voleo da opet ideš na Evroviziju?
- Voleo bih, ali mislim da neću više ići. Ne bih mogao da ponovim uspeh koji smo postigli s „Lejlom“. Ostavili smo utisak pobednika i to je nešto neponovljivo. To je isto kao kada biste pitali Mesija da li bi voleo stalno da igra na Svetskom prvenstvu za Argentinu. Sigurno je da bi rekao „da“.