Branko Golubović Golub: Mislite svojom glavom!

Ljudi su izgubili tu crtu optimizma dok su neke nove generacije upale u neku vrstu intelektualne letargije. Živimo u vremenu gde su određene granice između dobra i zla, gluposti i mudrosti, moralnog i nemoralnog, estetskog i kiča totalno pomerene i razvodnjene, rekao je frontmen Goblina

Frontmen Goblina Branko Golubović Golub rekao je da se raduje koncertu u Hali sportova, jer to znači otvaranje jednog novog poglavlja u karijeri Goblina".

"Sve ima svoje pa i sama odluka da se koncert odsvira u Hali sportova. Mislim da je naš izdavač (Longplay) prilično uticao na tu odluku iz prostog razloga što su ljudi iz Longpleja pratili razvoj Goblina od samog povratka benda na scenu i sa te neke „nezavisne“ tačke gledista došli do zaključka da je došlo vreme da se ovako bitan koncert podigne na jedan „viši“ tehnički nivo, koji će samim tim zahtevati i mnogo kompleksniju produkciju i organizaciju, a kao rezultat svega toga dati mogućnost ljudima da dožive neko drugačije koncertno iskustvo koje do sada nisu imali prilike da dobiju od Goblina. Ovo ne znači da Goblini beže od sviranja „malih“ koncerata u klubovima manjeg kapaciteta. Naprotiv. Mi i dalje verujemo da u malim klupskim atmosferama delujemo u okviru naše „zone komfora“, tako da će biti dosta šansi da nas ljudi vide i u klubovima. Međutim, krajnje je vreme i da izađemo iz te zone i da se uhvatimo u koštac s nečim što za nas predstavlja nešto sasvim novo, nešto što do sada nismo radili a nismo ga radili iz prostog razloga što smo znali da nije vreme za to.

Kakva je razlika između Srbije pre 14 godina i danas? Kako i koliko smo se promenili?

Danas, imam osećaj da su ljudi izgubili tu crtu optimizma dok su neke nove generacije upale u neku vrstu intelektualne letargije. Živimo u vremenu gde su određene granice između dobra i zla, gluposti i mudrosti, moralnog i nemoralnog, estetskog i kiča totalno pomerene i razvodnjene do te mere da ono što nam se danas plasira putem medija ima za cij da nam pomeri unazad vrednosne norme koje smo do tog momenta posedovali. Rimljani su imali onu svoju „panem et circenses” a vidim da se ova strategija uspesno plasira i u 21. veku. Uspeli smo da se navučemo na vrhunski konzumerizam u vremenu najveće bede i nemaštine, što je svojevrstan paradoks dok su nam VIP-ovci polupismeni ljudi koji svoj status u drustvu potvrđuju skupim automobilima, firmiranom garderobom kupljenom u najekskluzivnijim svestkim buticima, a koja bi i pored svoje visoke cene više pristajala nekoj porno zvezdi nego javnoj ličnosti i nebuloznim izjavama koje daju tokom svojih „intervjua“.

Šta očekujete od koncerta?

Sjajnu atmosferu. S naše strane, potrudićemo se da tako i bude. Što se tiče publike, ona može očekivati od ovog koncerta ono što mi jedino možemo i da ponudimo a u isto vreme i da ispunimo - odličnu svirku. Željni smo svirki i mislim da je odnos Goblina prema koncertima, kakvog god nivoa oni bili i pred koliko god ljudi se dešavali to što je i doprinelo da nas ljudi slušaju i cene. Sve možeš da isfoliraš ali da foliraš ljude da uživaš u svirci dok je očigledno da jedva čekaš da spakujes instrumente i odeš kući – to je već nemoguće. Želim da verujem da su ljudi koji nas slušaju svih ovih godina odavno to i prepoznali kao jednu od naših glavnih pozitivnih karakteristika.

U Pakistanu se bavite humanitarnim radom. Kako usklađujete tako odgovoran posao i stvaranje muziku?

Kada bih rekao da je lako, slagao bih te. Ja sam udaljen 7.000 kilometara od ostatka benda tako da ta fizička izolovanost ostavlja svoje posledice koje pokušavam da nadoknadim regularnim Skajp razgovorima s ostatkom benda kao i sa našim menadžerom i izdavačem. Koristili smo i puno softvera koji su nam omogućavali da ja mogu da „nalepim“ vokal na neke ideje koje su oni imali te da na taj način analiziramo određene pesme i da radimo na njima. Bez obzira na to, najviše posla je bilo urađeno onog trenutka kad smo svi bili na jednom mestu i imali sansu da provedemo zajedno nedelju-dve dana. Kada je u pitanju sam rad benda, udaljenost se najviše ogleda u broju koncerata koje sviramo, pošto ja nemam uslove da budem na raspolaganju bendu kad god se ukaže prilika za neku svirku. Bez obzira na sve to, nije bilo retko da sam seo u avion u subotu ujutru, doputovao u Srbiju, uradio probu s bendom, otišao na koncert, vratio se s njega u pola noći i već nekoliko sati kasnije bio na letu za Pakistan. Ukoliko nešto voliš, onda ti takve stvari ne padaju teško.

Šta je zajedničko između Pakistanaca i Balkanaca?

Nesrećna vremena u kojima žive isprepletena masom okolnosti koja im ne idu na ruku!

Šta biste poručili čitaocima Kurira?

Neka razmišljaju svojom glavom! Samim tim aktom napraviće strasan pozitivan iskorak u svojim životima.