Oblačenje ogromnog kostima pande je postalo zaštitni znak u Prirodnom rezervatu Volong u kineskoj provinciji Sečuan

Vulkanski kazan: Kilauea, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, izbacuje skoro neprestano reke lave još od 1983. godine. Svake godine dva miliona ljudi poseti Nacionalni park „Havajski vulkani” kako bi posmatrali ovaj prizor. Lepi prizori lave su ipak varljivi, kažu naučnici koji proučavaju talog prethodnih erupcija. Oni sada veruju da je tokom svog postojanja ovaj vulkan češće izbacivao lavu uz opasne eksplozije, nego što je to radio polako i tiho.

Ostrvski starosedeoci odavno znaju da Kilauea može da postane smrtonosna. Godina 1790. poznata je po poslednjem velikom prasku, erupciji vrelog pepela koja je usmrtila barem 80 ratnika na svom putu ka bojištu. Prema novom istraživanju, ovakvi surovi događaji karakterišu oko 60 odsto faza ovog vulkana tokom poslednjih 2.500 godina.

Naučnici Havajske vulkanske opservatorije pri Geološkom pregledu Sjedinjenih Država, koji sada slave njenu stogodišnjicu, ne mogu da predvide početak naredne eksplozivne faze, ali nastavljaju da pomno motre na bilo kakve znake koji mogu da pokažu neke promene u njemu.


Prerušavanje u pande

Zaboravite na modu. Oblačenje ogromnog kostima pande je postalo zaštitni znak u Prirodnom rezervatu Volong u kineskoj provinciji Sečuan.

Tamošnji naučnici od 2010. godine redovno oblače kostime, koji su sašiveni tako da podsećaju na pandu, kako bi posmatrali ove medvede i jednom mesečno vršili lekarske preglede mladunaca i njihovih majki. Ali zašto se maskiraju? Prema jednoj teoriji, panda-odelo sprečava pande koje su odrasle u zarobljeništvu da se previše naviknu na prisustvo i zavisnost od ljudi.

Još nije jasno da li je ta tehnika delotvorna budući da pande neće biti puštene u kineske planine bar još godinu dana. Tako da će jedino vreme reći da li je crno-bela izmišljotina koju su stvorili stručnjaci bila od koristi ovoj ugroženoj vrsti.

Potražnja za pistaćima

Ljudi žele pistaće. Autohtoni na Bliskom istoku, ovi orašasti plodovi zdravi za srce sada mogu da se nađu svuda na svetu, naročito tokom poslednje decenije kada je njihovo konzumiranje poraslo za više od 50 odsto. Iran je dugo dominirao na tržištu, ali kada je 2008. godine mraz opustošio useve, poljoprivrednici u plodnoj Kaliforniji uvideli su priliku da odgovore na sve veću potražnju.

Politika takođe igra važnu ulogu. Dok tridesetogodišnje sankcije otežavaju Iranu izvoz, Amerika povećava svoju proizvodnju, a prošle godine je dostigla rekord na osnovu podataka Ministartva poljoprivrede Sjedinjenih Država. Brige zbog iranskog nuklearnog programa dovode do toga da se zapadna Evropa, Kina i Izrael – gde se pistaći najviše konzumiraju – više oslanjaju na SAD kako bi zadovoljili svoje apetite.

Uzgajanje pirinča na suvom

Pirinač je glavna namirnica za više od polovine svetske populacije, čiji apetit postaje sve veći. Dok je zemlje i vode sve manje, dodatno uzgajanje pirinča neće moći više da se vrši na plavnim poljima već na suvoj zemlji koja daje manji rod. Naučnici koriste konvencionalne metode uzgajanja biljaka kako bi učinili da suva zemlja bude produktivnija za uzgajanje pirinča. Tako oni pokušavaju da genetski modifikuju proces fotosinteze ove žitarice kako bi usevi dali veći prinos i rasli brže sa manje vode.

Moćna moringa

„Majčina najbolja prijateljica”, „drvo koje nikada ne umire”, „drvo štap” – moringu nazivaju mnogim imenima širom sveta. Vekovima je bila tradicionalni lek za kožu, respiratorna, digestivna i druga oboljenja, a sada se ceni kao sredstvo za borbu protiv gladi i neuhranjenosti. Sa vitaminima i mineralima pohranjenim u njenim listovima, ovo drvo je otporno na sušu i raste brzo – do tri i po metra u sezoni.

Od ljutkastih semenki do gorkog lišća (često izmlevenog u prah) veći deo drveta Moringa oleifera jestiv je ili koristan, kaže Džed Fej sa „Džons Hopkinsa”. Kada se izdrobi, njegovo seme može čak i da pročisti vodu. Iako testiranja na životinjama podržavaju pomenute dokaze medicinskih svojstava ove biljke, potrebno je da se više ispita na ljudima, konstatuje Fej. U međuvremenu, ovo čudesno drvo sve je prisutnije u siromašnim predelima Afrike, Azije i Latinske Amerike, gde postaje sastojak domaćih jela i navika.

Kralj oklopnika

Proučavanje džinovskih oklopnika predstavlja izazov. Oni su noćne životinje i retko kad izlaze iz svojih jazbina koje iskopavaju pomoću kandži dugačkih 15 cm. Ali istraživači u okviru projekta “Džinovski oklopnik” u brazilskoj oblasti Pantanal uspeli su da čipuju nekoliko primeraka vrste Priodontes maximus. Ovi ugroženi sisari su posmatrani kako jedu mrave i termite tokom svojih noćnih šetnji koje mogu da obuhvate i do 5,6 kilometara.

Ostao je samo jedan

Naučnici su 2005. godine otputovali u Panamu u spasilačku misiju. Na planinama ove zemlje pronađena je sve brojnija gljiva Batrachochytrium dendrobatidis koja preti da eliminiše čitavu populaciju vodozemaca. Biolozi su sanduke napunili stotinama žaba, uključujući i nekoliko desetina retkih žaba vrste Ecnomiohlya rabborum, kako bi ih zaštitili u laboratorijama Sjedinjenih Država.

Danas je preostao samo jedan pripadnik ove retke vrste. Druge žabe uginule su usled starosti, a novi punoglavci nisu uspeli da u potpunosti prođu kroz metamorfozu u laboratorijama. Poslednji živi žabac koga su nazvali Tafi živi unutar jedne biološki zaštićene posude sa nekoliko drugih retkih vrsta žaba. Otprilike je veličine šake odraslog čoveka, hrane ga cvrčcima i nedeljno ga mere, ali mimo toga ga retko kad neko dodiruje. „Prilično je napeto starati se o njemu”, kaže Mark Mandika iz Botaničke bašte u Atlanti. Iako je Tafi zdrav, naučnici smatraju da je i veoma star.