Otac je bio skojevac. S majevačkom divizijom je oslobađao Zvornik. U jedinici je zabavljao vojsku kad se nije pucalo, otkriva glumčev sin Velibor

Legenda pozorišta i filma.
Na današnji dan pre 19 godina preminuo je Mija Aleksić, jedan od najvećih komičara bivše SFRJ. Ostvario je više od 60 uloga na filmu i televiziji. Veliku popularnost je stekao šezdesetih godina igrajući u ostvarenjima Lole Đukića. Kao član JDP i Narodnog pozorišta u 140 rola igrao je komade od Nušića do Šekspira.
Nedavno se pojavila informacija da je u mladosti bio ravnogorac, ali njegov sin Velibor u razgovoru za Kurir to negira.

- Otac je bio skojevac, kao i njegova sestra, koja je otišla u partizane. Pobegao je 1943. godine iz Kragujevca da ga ne bi streljali. Rat je proveo s majevačkom divizijom. Prešao je Bosnu i demobilisan je u Celju. Oslobađao je Zvornik. U jedinici je bio pri umetničkoj grupi. Zabavljao je vojsku kad se nije pucalo - kaže Aleksić.
Legendarnog umetnika i danas se mnogi rado sećaju.

- Ljudi ga pamte. Ne mogu da kažem da je zaboravljen. Puste svakog 12. marta na televiziji neki njegov film poput „Maratonci, trče počasni krug“, „Varljivo leto“ i „Tango argentino“ - kaže Velibor i dodaje da je Mija bio veoma posvećen glumi:
- Pamtim oca kao svako drugo dete. Bio je predan poslu. Više je vremena provodio u pozorištu nego u kući. Učio nas je da budemo vredni i pošteni. Da ne tražimo preko hleba pogače i da negujemo osnovne porodične vrednosti i moralne kodekse.

Iako je mnogo voleo svoja dva sina, nije želeo da nastave njegovim stopama.
- Govorio nam je da je gluma težak posao. Plašio je da ne krenemo njegovim putem jer je smatrao da bismo bili u njegovoj senci. Međutim, nas nije zanimao taj posao.
Velibor se seća i jedne nepravde koja je mnogo pogodila Miju.

- Ocu su rekli da je dobio Zlatnu arenu za ulogu u „Čovek iz hrastove šume“. Počeo je da slavi, ali ubrzo je usledilo objašnjenje da je film povučen s festivala.
Na kraju otkriva da se Aleksić nije plašio da radi s rediteljima koji tada nisu bili omiljeni u Jugoslaviji, pa je rado igrao i u filmovima crnog talasa i kod Puriše Đorđevića i Dušana Makavejeva.

Goran Paskaljević
TANGO MU JE PRODUŽIO ŽIVOT

Kad sam odlučio da snimim „Tango argentino“, za glavnu ulogu starog pevača Hulija predvideo sam Miju Aleksića, koji je u to vreme bio lošeg zdravstvenog stanja. Njegov lekar, moj školski drug Steva Pleša, rekao mi je da Mija ne sme da se zamara i preporučio mi je da odustanem, pošto se najgore može desiti svakog časa. Mija je mnogo želeo da igra i dilemu smo razrešili dogovorom da počnemo snimanje nekom lakom scenom, pa da vidimo kako će se stvari dalje razvijati. Sve smo podredili Miji, lekar je bio prisutan, a kad su se kamere uključile, Mijino lice se ozarilo i umesto umornog, bolesnog čoveka, pred nama je bio veliki glumac pun energije. Iz dana u dan bio je sve bolje. Kad se snimanje završilo, posle šest nedelja Mija je otišao na kontrolu. Lekar me je pozvao i rekao da se desilo čudo, da su Mijini rezultati mnogo bolji - kaže Goran Paskaljević.