Biti srećan znači biti srećan u trenutnoj životnoj situaciji, objašnjava Barker, ali biti zadovoljan znači biti zadovoljan većom slikom, biti zadovoljan onim što je iza nas i onim što bi moglo da usledi

Postoji značajna razlika između pojmova sreća i zadovoljstvo, naročito kada te pojmove primenite na sopstvenu životnu priču. Trenutno možete biti srećni u vašem životu, piše Erik Barker, autor popularnog bloga “Lajanje na pogrešno drvo”, ali to ne mora da znači da ste zadovoljni postignutim.

Biti srećan znači biti srećan u trenutnoj životnoj situaciji, objašnjava Barker, ali biti zadovoljan znači biti zadovoljan većom slikom, biti zadovoljan onim što je iza nas i onim što bi moglo da usledi.

U tekstu, koji je objavio jedan američki magazin, Barker nudi pet jednostavnih koraka koje bi trebalo da savladamo kako bismo bili zadovoljno svojim životom. Mislite li da je to jednostavno?

1. Prijatelji

Istraživanja su pokazala da broj bliskih prijatelja može povećati vaš osećaj zadovoljstva životom za čak 20 posto. (Richburg, 1998) Ako su vam potrebne preciznije procene, trebalo bi da znate da razvijen i bogat društveni život vredi podjednako kao dobra zarada. U slučaju Amerikanaca, pozitivan uticaj društvenog života na naše pozitivne misli izjednačen je sa godišnjom zaradom od 131.232 dolara.

U kakvim ste odnosima sa komšijama? Trebalo bi i o tome da vodite računa, jer taj odnos može smanjiti osećaj usamljenosti čak za četvrtinu, pokazalo je istraživanje iz 2011. godine. (Prezza et al, 2001)

Da li ste nekada bili mentor mlađoj, ili pak starijoj osobi? Znajte da i takav odnos u kojem prenosite znanje na druge ljude ima pozitivan uticaj na vas. Dokazano! (Azarow, 2003)

Uostalom, čak su i stari Latini skovali poslovicu “Primati je lepo. Davati je uzvišeno”, a i Ivo Andrić je mudro primetio da nam život vraća samo ono što mi drugima dajemo.

2. Gradite svoju životnu priču

Bez obzira na to da li radite osam sati dnevno za računarom ili svakodnevno skačete s meridijana na meridijan, važno je da ste svesni svoje životne storije, i da s vremena na vreme podsećate sebe na dobre strane te priče.

Da li ste nekada pokušali da pišete dnevnik, ili ste planirali da pišete roman o svom životu? Ni to nije loša ideja, jer je istraživanje pokazalo da su ljudi koji pišu o svom životu zadovoljniji od onih koji to ne čine. (Yamada, 2000)

Upoznajte i vaše porodično stablo, jer što je drvo svesnije svojih korena, to može uspešnije i da raste. Tako i deca koja znaju više o svom porekli imaju veći nivo samopoštovanja i čvršću kontrolu nad svojim životom.

3. Postavite sebi ciljeve

Ljudi koji znaju ka čemu streme, lakše postižu uspehe u životu i ostvaruju svoje želje. I to im donosi za petinu više zadovoljstva. (Krueger 1999)

Ali kada postavljate svoje ciljeve, trebalo bi da budete iskreni prema sebi i borite se za ono do čega vam je zaista stalo. Jeri strast koju nosite sa sobom u borbu za svoje želje takođe čini da se osećate zadovoljnije.

To međutim ne znači da bi trebalo svakog dana da osvajate Oskare svakog dana pa čak ni ništa tome slično. Ne zaboravite da je za osećaj zadovoljstva važan i svaki mali uspeh, i svaka mala pobeda koju bi vredelo proslaviti.

4. Novac nije odgovor na sve vaše probleme

Što ljudi pridaju veću važnost novcu, to su nesrećniji. Nije tačno da novac nije važan, ali ne bi trebalo da dozvolimo da se naš svet vrti oko njega.

Oni ispitanici koji su u studiji iz 2001. bili okrenuti materijalističkim vrednostima, bez obzira na njihova primanja, bili su znatno manje zadovoljni. (Ryan and Dziurawiec, 2001)

Evo još jednog zanimljivog rezultata iz istraživanja sprovedenog 2002. godine - roditelji koji su davali više od prosečnog iznosa novca na poklone za svoju porodicu znatno su manje uživali u praznicima. (Kasser and Sheldon, 2002)

5. Rastite i razvijajte se

To ne bi trebalo da znači da jedete više i da “rastete u širinu”. Ali ukoliko ste primetili izvesne promene u svom životu, to je veoma dobra stvar!

I ljudi u starijim godinama, koji svakodnevno uče, čitaju i otkrivaju nove svetove zabeležili su znatno veće zadovoljstvo svojim životima, što se odrazilo i na njihovo zdravlje. (Helterbran, 1999)

Još jedno, deceniju staro istraživanje, pokazalo je da otvorenost ka promenama i novim uverenjima utiče na našu sreću, ali i zadovoljstvo. (Crosnoe and Elder 2002)

To ipak ne znači da bi trebalo svakodnevno da se menjate iz korena! Važno je da uspostavite vaš sistem vrednosti i s vremena na vreme razmišljate o njegovom “preuređenju”. Oni ljudi koji su pristajali na kompromise oko manje bitnih stvari bili su skoro dvostruko srećniji, dok su oni koji su velikom brzinom menjali životne stavove bili za trećinu manje zadovoljno. (Bargdill, 1998)