Prvi pomeni manastirskih knjižnih zbirki u Srbiji potiču iz 13. veka. Na dvoru Stefana Lazarevića razvijan je kult učenosti i obrazovanja

Bogatstvo pisane reči.
Narodna biblioteka Srbije (NBS), ustanova kulture od nacionalnog značaja i centralna nacionalna biblioteka, osnovana 28. februara 1832. godine, zasluženo je postala jedan od najvećih i najsnažnijih simbola zemlje. Svetlanu Jančić, istaknutog stručnjaka u oblasti bibliotekarstva, Vlada Srbije nedavno je postavila na mesto upravnika. U razgovoru za Kurir ona govori o planovima, velikim izložbama koje spremaju do kraja godine, o značaju čitanja...

U Srbiji se tokom 2014. obeležava sto godina od početka Velikog rata. Kako ćete se vi uključiti u to?
- NBS je krajem 2012. godine pokrenuo razvoj portala www.velikirat.nb.rs sa namerom da u godinama obeležavanja Velikog rata korisnicima omogući pristup svim raspoloživim digitalizovanim izvorima koji se odnose na taj period.

Ovaj ambiciozni poduhvat ne bi bio moguć bez saradnje koju smo ostvarili s međunarodnim projektom Europeana collection 1914-1918, u koji je bilo uključeno 12 partnera iz osam evropskih zemalja. Na kreiranju sopstvene digitalne biblioteke, Biblioteka sarađuje s ustanovama kulture iz Republike Srbije i Republike Srpske. Dostupni izvori razvrstani su po kolekcijama prema tipologiji građe: monografske publikacije, periodika, rukopisna građa, kartografska građa, plakati, fotografije i raznorodna građa.

I NBS, kao i druge ustanove kulture, najviše kuburi s policama, zar ne?
- Od 1973, kad je NBS useljen u zgradu na Svetosavskom platou, Fond biblioteke progresivno se uvećavao putem obaveznog primerka, kupovine, poklona i razmene. Stoga je nedostatak prostora jedan od ključnih problema s kojima se ova biblioteka suočava u dužem vremenskom periodu.

Postojeći magacinski prostor iznosi 12.000 kvadrata, a dužina polica je oko 80.000 metara. Prošle godine nabavili smo set kompakt polica dužine 400 metara, s kojima se postiže ušteda u prostoru od 70 odsto u odnosu na klasični smeštaj. Ove godine očekujemo još šest setova kompakt polica. Ipak, trajno rešenje ovog problema trebalo bi tražiti u adaptaciji postojećih kapaciteta i eksternim rešenjima.

Da li Srbi čuvaju knjige?
- U Srbiji je razvijena tradicija negovanja kulture čitanja i formiranja biblioteka. Prvi pomeni manastirskih ili crkvenih knjižnih zbirki u Srbiji potiču iz 13. veka. Na dvoru despota Stefana Lazarevića (1377-1427) u Beogradu razvijan je kult učenosti i obrazovanja. Sam vladar posedovao je bogatu ličnu biblioteku, koju su nasleđivali i obogaćivali njegovi potomci.

Postoji li bojazan da će elektronske knjige ugasiti biblioteke?
- „Ne nadajte se da ćete se osloboditi knjiga“, poručuje Umberto Eko, „jer knjiga je pokazala koliko vredi i ne vidim kako bismo za istu svrhu mogli napraviti nešto bolje od nje. Možda će ona evoluirati u svojim sastavnim delovima, možda joj stranice više neće biti od papira.

Sećanje
LIČNA BIBLIOTEKA PATRIJARHA PAVLA

Koje izložbe planirate do kraja godine?
- Pripremamo reprezentativnu izložbu „Naša književnost je tamo gde smo mi - književnost u Prvom svetskom ratu“ od 22. aprila do 1. jula, koja će gostovati i u drugim evropskim gradovima. Obeležićemo Dan slovenske pismenosti, prikazati izložbu zbirke minijaturne knjige iz Posebnih fondova biblioteke, a u septembru obeležavamo stogodišnjicu rođenja Njegove svetosti patrijarha Pavla izložbom na kojoj će biti predstavljena njegova lična biblioteka, čija se obrada u NBS privodi kraju. Do kraja godine planirane su i izložbe iz legata Petra Kolendića i Danice i Ljubice Janković.