PRAVA PRIČA O POKAHONTAS: Ovo je istina o njenom životu!

Pokahontas i kapetan Smita se zaljube i na kraju crtanog filma par zajedno plovi ka Velikoj Britaniji.

Istinita priča na kojoj se zasniva crtani film, međutim, uopšte nije tako lepa.

Pokahontas - nevaljalica ili razmaženo dete bio joj je nadimak. Matoaka, kako je nazivaju na sajtu Plemenskog saveza Pouhatan, uhapšena je kada je imala 17 godina prilikom posete kolonistima u Džejmstaunu, gde su je više od godinu dana držali kao taoca.

Matoaka je upoznala kapetana Smita pre nego što je dospela u zatočeništvo, ali među njima nisu sevnule "ljubavne varnice". Zapravo je Džon Rolf, nadmeni junak drugog "Diznijevog" filma, bio taj koji je bacio oko na Matoaku.

U zamenu za slobodu, pristala je da se uda za njega i 5. aprila 1614. Matoaka je postala Rebeka Rolf i ubrzo rodila sina po imenu Tomas. Godine 1616, porodica, koju su zvali "Crveni Rolfovi", otišla je u Englesku. Kada su Matoaka i Džon Rolf 1617. hteli da se vrate u Virdžiniju, ona se iz, nepoznatih razloga, isckrcala s broda kod Grejvsenda u Engleskoj. Iste godine je umrla. Imala je samo 21 godinu.

"Žalosno je što je ovu tužnu priču, zbog koje bi beli Amerikanci trebalo da se stide, Dizni iskoristio u svrhu zabave i ovekovečio je u sopstvenu korist, a na štetu naroda Pouhatan”, napisao je indijanski poglavica Roj Divlji Konj. Povrh svega, sporno je da li je Matoaka uopšte spasla Džona Smita.

Kada je Smit prvi put pisao o svojim iskustvima sa Pouhatanima (u dva pisma 1607. i 1612), opisao je vreme provedeno tamo kao prijatno i nijednom nije spomenuo da mu je Matoaka spasla život. Tek u knjizi "Opšta istorija Virdžinije", objavljenoj 1624, Smit je napisao da su Pouhatani pokušali da ga kamenuju na smrt, ali da ih je Matoaka svojim telom sprečila u tome.

On navodi da je, kada su se spremali da mu "prospu mozak", kraljeva ljubimica Pokahontas obujmila šakama njegovu glavu i spustila svoju glavu na njegovu da bi ga spasla. Skeptici smatraju da je neobično što je Smit čekao 17 godina da opiše događaj, nakon što je Matoaka umrla. Preovladava mišljenje da se njen požrtvovani čin nikada nije desio.

Džej A. Leo Limaj, profesor engleskog jezika na Univerzitetu Delaver, međutim, tvrdi suprotno. Kao jedan od prvih ljudi koji su analizirali istorijske dokaze, ustanovio je da nema mnogo razloga zašto bismo smatrali da je Smit pisao neistine. On čak tvrdi da slični događaji u drugim autohtonim američkim plemenima navode na zaključak da je pokušaj pogubljenja zapravo obred kojim se ljudi sa strane primaju u pleme.

Ipak, neki dokazi pokazuju da Matoaka i Smit nisu imali tako poseban odnos kao što je on tvrdio. Plemenski savez Pouhatan tvrdi da se Matoaki Smit nije dopadao i da je, videvši ga u Londonu, odbila da razgovara s njim i rekla mu da je lažov.

(Biznis insajder/Blic)