Incidentima je prethodio verbalni okršaj pripadnika SKOJ-a, koji su sa partijskim zastavama protestovali na Trgu Nikole Pašića i prolaznika od kojih je nekolicina pokušala da im se suprotstavi i oduzme zastave

BEOGRAD - Multimedijalnu izložbu o represiji komunističkog režima u Srbiji, pod nazivom "U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-53", autora Srđana Cvetkovića otvorio je pisac Dragoslav Mihailović, presekavši crvenu vrpcu na ulazu u Istorijski muzej Srbije.

Otvaranju je prethodio manji incident na Trgu Nikole Pašića, preko puta ulaza u muzej, između pripadnika SKOJ-a koji su raširili zastave i pevali pesme, i grupe mladića koji su pokušali da im oduzmu te zastave.

Pripadnici policije, kojih je bilo u velikom broju u okolini muzeja brzo su reagovali i bez problema su savladali mladiće. Po rečima jednog od policajaca drugih incidenata nije bilo.


Građani su po kiši čekali u redu kako bi ušli u muzej, pošto su gosti govorili sa bine kod spomenika Nikoli Pašiću, međutim bio je i veći broj njih koji su odustali nakon sat vremena provedenih napolju i zbog organizacije koja je propuštala mali broj ljudi u zgradu muzeja.

Dramski pisac Dušan Kovačević rekao je da ova izložba posle 70 godina predstavlja naše zakasnelo sećanje, izvinjenje i pokajanje žrtvama zločina učinjenim "u ime naroda i države".

On je napomenuo i da je to svojevrsna poruka da nijedan zločin ne sme biti zaboravljen i ostati nekažnjen.

Kovačević je podsetio na 1945. godinu kada je ubijeno više hiljada ljudi, bez suda i zakona i bez obeležja gde su pokopani. On je dodao da izložba nije poziv na nove podele, već je poziv da se nastradalim građanima podigne spomenik kao znak sećanja, izvinjenja i molbe za oproštaj.

Prema rečima Cvetkovića ovo je prva muzejska postavka u Srbiji o temi koja je dugo važila za tabu i rekao je da je ovu izložbu spremao tri godine, ali da zbog finansijskih razloga nije mogao ranije da je realizuje.

On je dodao da izložba govori o stradanjima, o likvidacijama ljudi bez prethodnog suđenja, političkim osuđenicima.

Izložba donosi veoma inovativno izloženu građu o Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji, izborima, kultu ličnosti i političkoj kulturi toga vremena, istakao je njen autor i dodao da mu je cilj bio da se na objektivan, strogo naučni način prikažu ove teme ne samo da bi se sve generacije mogle suočiti sa svojim nasleđem, već da se da se zapitaju, zamisle i zapamte da se ovako nešto nikada više ne ponovi.

Među eksponatima su dokumenti o "narodnim neprijateljima“ i lokacijama masovnih grobnica, originalni akti OZN-e i druga arhivska građa, autentične fotografije, lični predmeti stradalih, kao i audio i video zapisi sa svedočenjima savremenika i potomaka o masovnim likvidacijama počinjenim staljinističkim metodama.


Prisutnim građanima obratili su se i princeza Jelisaveta Karađorđević, vd direktora Istoriskog muzeja Miroslav Živković i kćerka književnika Borislava Pekića, Aleksandra.