Ubistvo nije bilo naručeno jer da je za njega znao još neko, bili bi otkriveni. To je bila socijalna revolucija, istakao je Kusturica

Da se ne zaborave!
U Domu Vojske Srbije juče je predstavljena knjiga „Mlada Bosna“ prof. dr Radoslava Gaćinovića, koja baca novo svetlo na događaje s početka 20. veka, koji su, uz velike žrtve, promenili tok srpske i svetske istorije. O monografiji su govorili dopisni član SANU, prof. dr Ljubodrag Dimić, reditelj Emir Kusturica, recenzent izdanja prof. dr Darko Tanasković i autor.

Poslednja kolonija

- Ova knjiga govori o stanju svesti i poslednjoj koloniji u Evropi, gde su ljudi samo želeli da umesto kmetova postanu građani. Dan kada je Princip ubio Ferdinanda dogodio se skoro vek kasnije od Prvog ustanka, u kojem je Karađorđe Srbiju spasio ropstva. Gavrilo je pucao u tiranina. Ne zaboravimo da je Ferdinand jedan od oslonaca Hitlerove ideje o antisemitizmu i antiprotestantizmu - rekao je govoreći o delu Kusturica, koji se osvrnuo i na samu organizaciju koja je izvela atentat:
- „Mlada Bosna“ imala je emociju. Ubistvo nije bilo naručeno jer da je za njega znao još neko, bili bi otkriveni. Mi nismo teroristi, kako žele da nas predstave, već je ovo bila socijalna revolucija.


Proslavljeni reditelj otkrio je da se njegova kuća nalazi na samo pet koraka od mesta sa kojeg je 28. juna 1914. godine Princip pucao.

- Istina je da je Ivo Andrić bio deo „Mlade Bosne“. Nerado je pisao o sebi, ali u jednom romanu govori o tome u prvom licu i danima kada je zatočen. Plahovito i osetljivo.

Knjiga je podeljena u 16 poglavlja, a zašto je došlo do sukoba 1914, najbolje je objasnio Ljubodrag Dimić:

Posveta precima

- Rat se vodio da bi Nemačka postala dominantna u Evropi. Srbija nije želela, niti je bila spremna za rat. Ušli smo u njega kao da idemo na svadbu, a izašli skroz drugačiji.

Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama učesnika i mesta na kojima su se odvijali opisani događaji, kao i faksimilima značajnih dokumenata.

- Ovu monografiju posvećujem svojim slavnim precima, koji su živote dali u oslobodilačkim ratovima tokom 19. i 20. veka, posebno Vladimiru Gaćinoviću, osnivaču i idejnom vođi „Mlade Bosne“ - naglasio je autor dela.