Slavica Nedeljković: Pisanje je svet samo pesnika i njegove misli!

Ako je energija u pesmi prepoznaće je svako. Na pesmu danas utiče vreme u kojem živimo. Sve su pesme istinite, životne, prepune iskrenih emocija

Od kada pišete?
- Pisanjem se bavim celog života. Priče, pesme ali je prva objavljena zbirka poezije "Srpska Orhideja". Predstavljena je 2012. god. na Sajmu knjiga u Beogradu gde je bila znacajno primećena i dobila veoma pozitivne kritike. Prošle godine je objavljena zbirka poezija "Tišina". Sve su pesme istinite, životne, prepune iskrenih emocija i ljudi se lako prepoznaju u njima.

Kako ste postali Srpska Orhideja?
Za ime Srpska Orhideja je zaslužan moj suprug. Kada je knjiga bila skroz gotova, ostalo je samo da joj dam ime, odnosno naslov. Eto, njemu je slučajno palo na pamet baš Srpska Orhideja, mada u životu ništa nije slučajno ... Srpska, jasno zašto jer sam Srpkinja, Orhideja je simbol posebnosti, elegancije ... tako da mi se i to dopalo ... Toliko je to Srpska Orhideja upečatljivo da su ljudi na promocijama, gostovanjima uz moje ime sami dodavali i to Srpska Orhidja. Drago mi je da je tako jer to potvrdjuje koliko se moja prva knjiga izdvojila i skrenula pažnju onima koji vole pisanu reč.

U čemu prepoznajete neiscrpnu inspiraciju ?
Inspiraciju pronalazim na svakom koraku. Sve više je tužnih životnih priča. Kažu da se nikada nije brže živelo. Svi negde jure, završavaju poslove i najviše trpi porodica, a tamo gde nema porodice, nema ni uspeha. Barem je kod mene tako. Moj najveći uspeh je to što sam majka troje dece, što sam u braku dvadeset godina. Nije lako ali je dobro kada imate koga da volite i kada ste voljeni. Dakle, inspiraciju pronalazim u svakodnevnom životu.
Šta za pisca znači kada objavi svoje književno delo ?
To je kao kada zidate kuću. Počnete od temelja, treba vreme i da se slože sve kockice da bi bilo kako treba. Ja sam perfekcionista, detaljna u svakom poslu pa to kod mene malo duže traje. Kada se završi, opet ostane nešto što bih promenila ... U svakom slučaju, raduje me činjenica da će to što radim ostati i posle mene.

Koliko na srpskog pesnika utiče uverenje o epohi i stradanju poslednje dve decenije ?
Utiče utoliko što je sve više nesrećnih i nemoralnih ljudi. Moje pesme su na žalost sve istinite i tužne jer je u većini slučajeva, takav današnji život. Retko možete da sretnete osobu koja je potpuno zadovoljna i srećna i bez problema. Ako nisu porodični problemi, onda je posao, neplaćeni računi, krediti ... Nadam se da će nam biti bolje. Moje pesme su tužne ali optimistične ... posle kiše, uvek sunce sija...

Ima li pesnik ideale ili samo ostaje svedok dogadjaja medju ljudima i u prirodi ?
I jedno i drugo ... Po prirodi sam realista, belo je belo, crno je crno. Činjenica je da je poezija najstariji vid književnosti. Mnoga istorijska dešavanja su zabeležena i sačuvana zahvaljujući poeziji. I pojedini delovi u Bibliji su napisani u stihovima. Nedavno sam bila u poseti Patrijarhu Irineju i veoma mu se dopala moja poezija. Kaže da se talenat za pisanje dobija od Boga. Verujem da je tako. Interesantni su mu bili naslovi mojih knjiga " Tišina" i "Srpska Orhideja", jedina zamerka je bila što je šampana u latiničnom pismu, a ne u ćirilici.

Šta za vas predstavlja pisanje?
Za mene pisanje predtavlja odmor i opuštanje. Tu smo, samo moje misli i ja, moj svet. Pre nego što je izašla prva knjiga, tražila sam blagoslov na Ostrogu. Knjiga je izasla posle tri dana ... Moje knjige se nalaze u njihovoj biblioteci, u manastiru Mileševa, Žiči i veoma sam ponosna i srećna zbog toga.

Koliko energije vidite u pesmama?
Energiju ako je ima, prepozna svaki čovek. Moje pesme nisu samo stihovi i rime, one sadrže život, tugu, borbu, praštanje ... Kada radite posao koji volite i celog sebe date, ne mogu da izostanu i rezultati. Vidite, ja sam prvo izdala zbirku poezije, mogla sam na istu temu da napišem roman ali nisam i na moje oduševljenje ljudi su prepoznali tu energiju u mojim pesmama. Dobila sam mnoga priznanja, kako za pojedine pesme, tako i za celu zbirku. Tišina je proglašena za najuspešniju zbirku poezije za Srbiju i dijasporu od strane 48 tv stanica i putem interneta ali su značajnija priznanja kada vam ljudi pridju i citiraju delove nekih pesama.

Planovi?
Planova puno ali ništa strašno iako ih ne ostvarim sve. Ne mora sve i po svaku cenu. Moju sreću ništa ne može da uslovljava. Najvažnija mi je sreća moje porodice, a onda nekako sve samo dolazi. A upravo mi se lepe stvari dešavaju kada imam stav, može ali i ne mora. Tada mi se sva vrata otvaraju. Ono što je sigurno, a to je da mi uskoro izlazi roman " Sve je to život ". Istinita, tragična životna priča jedne naše sugradjanke koja je sa 15 god. otišla u inostranstvo i prošla put raskoša i bogatsva i stigla do bede i kontejnera. Veoma poučna knjiga i prihvatljiva za ovo vreme u kome živimo. Pored romana, gotova je još jedna zbirka poezije "Posle" ... Ja ne volim rečima, ne volim ni delima, volim celim srcem, zato i jesam ranjena ....