Nadležne treba privoleti da pronađu način i odvoje sredstva da naši teatri traju jer je reč o ozbiljnoj tradiciji, koja ne sme biti prekinuta

O revolucijama i teatru!
Drama „Unosno mesto“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, rađena po tekstu Aleksandra Ostrovskog, otvorila je preksinoć 59. Sterijino pozorje. Reditelj komada Egon Savin već je osvojio devet nagrada na najvećem pozorišnom festivalu u zemlji. U razgovoru za Kurir Savin govori o očekivanjima, mladim glumcima koje je iznedrilo novo čitanje ruskog klasika i stanju u kulturi.

- Ovde dolaze najbolji. Vrlo je važno što se Pozorje otvara za predstave iz Evrope i susednih zemalja. Bolje je bilo da smo zatvorili festival. Uvek je mana kad ga otvarate.

Mnogi smatraju da ste Branislavu Lečiću dodelili ulogu karijere...
- Dugo nisam radio s Lekom iako smo generacija i počeli smo zajedno. Da li mu je ovo baš najbolja uloga, neka prosude teoretičari pozorišta.
unosno-mesto.jpg
Dragan Kadić 


Da li priželjkujete desetu nagradu?
- Meni nagrade nisu toliko važne. Bitno mi je da naš trud i pozorišni rezultati budu primećeni. To je nešto što je u ovom trenutku pitanje našeg opstanka. Moramo sačuvati naše pozorište i nadležne privoleti da pronađu način i odvoje sredstava da bi srpsko pozorište trajala jer je reč o ozbiljnoj tradiciji tetra, koja ne sme biti prekinuta.

Kako vam se dopada mladi Nikola Rakočević, kog ste izabrali da igra Žadova?
- Nikola je jedan darovit i mlad čovek, koje će se tek razvijati, a pred njim je velika pozorišna i filmska karijera.

Kad će dostići nivo u teatru koji ima pred kamerom?
- U pozorištu je veoma važno iskustvo, zanat, broj uloga i postepeno sazrevanje. U pozorištu niko preko noći nije postao veliki glumac, u njemu se veliki rezultati stiču tek posle 10 godina. Ne znam nijednog glumca koji je postao veličina nakon godinu dana rada u teatru. Nikoli treba vremena.

Zašto na kraju vaše predstave, kao kod Čehova, pištolj nije opalio?
- Zadov je običan mladi čovek. Oni mnogo drže do svoje pravdoljubivosti i navodne nepotkupljivosti, ali sve do trenutka kad im budu testirane snage. Povući oroz mogu samo istinski revolucionari, koji su retki ljudi. Povući obarač ne treba činiti. Kad bismo imali revolucije bez oružja, pozorište bi obavilo svoju funkciju.
nikola-rakocevic.jpg
Marina Lopičić