Velika zamka da većina ljudi ne misli dugoročno i nije spremna strateški da štedi i investira jer to ostavlja za neka bolja vremena

Za većinu ljudi slika milionera je čovek koji vozi rols rojs ili ferari i živi u palati s brojnom poslugom. Međutim, činjenica je da većina ljudi ne živi tako.

Iako mnogo "​​običnih" ljudi, posebno u Americi i zapadnoj Evropi tokom svog radnog veka zarade poprilične sume novca, retko ko od njih na kraju završi kao bogat čovek.

Konsultantska kuća CFP analizirala je navike korisnika kreditnih kartica kroz više godina. Istraživanje je pokazalo da većina ljudi na Zapadu zaradi više od milion dolara tokom njihovog radnog veka, ali zanemarljiv deo njih uspeo je i da zaista postane milioner. Stoga su u CFP razvili projekat od devet koraka koji će vam pomoći da jednom možda postanete milioner čak i sa prosečnom platom.

Promeniti način razmišljanja
Većina ljudi nakon što plati tekuće račune postane anemična kada vidi stanje na svojm tekućem računu ti smatra da nema šta da uštedi. Ostatak novca, ako ga ostane, potroši se na "sitnice" koje imaju samo kratkotrajni efekat na našu sreću. CFP naglašava da je velika zamka da većina ljudi ne misli dugoročno i nije spremna strateški da štedi i investira jer to ostavlja za neka "bolja vremena". Ne mora se raditi o štednji ili investiciji od hiljadu dolara mesečno, ali već pedeset dolara će stvoriti svojevrsnu bazu, ali i naviku za ostatak radnog veka. Ljudi obično potcenjuju "projekte" koji počinju nečim malim, poput strateške štednje od relativno beznačajnih pedesetak dolara mesečno, ali istorija je pokazala da je većina danas uspešnih ljudi imala sličan start.

Definišite gde želite da završite
Svaki čovek mora da ima svoj cilj - šta u budućnosti želi da postigne. Finansijski savetnici često savetuju da se napravi srednjoročni petogodišnji plan u kojem ćete definisati šta želite postići. Takav plani bi u svakom slučaju trebalo da se odnosi na "krizni fond", odnosno da čuvate novac kojim biste mogli da preživite šest meseci bez posla ili pak, prema mogućnostima, fond za vanredne događaje. Cilj može biti štednja za stan ili kuću, za veliko putovanje ili pak za studiranje i usavršavanje.

Stvorite sopstvene mentalne trikove
Ako se prisilite da na torbicu ili novi "mast hev" gadžet ne potrošite hiljadu dolara nego postavite pravilo da takve "neegzistencijalne" stvari možete platiti najviše 300 dolara, napravićete dalekosežno velike uštede. Ako stvorite sopstvena finansijska pravila na svim poljima, na primer da ne plaćate cipele više od pedeset dolara, ona će u velikoj meri pojednostaviti vaš život i doneti vam velike uštede bez značajnih odricanja.

Živite kao anonimni milioner
Za većinu ljudi predstava milionera je čovek koji vozi Rols Rojs ili Ferari i živi u palati s brojnom poslugom. No, činjenica je da većina bogatih ljudi ne živi tako. Naprotiv, većina njih želi, usprkos svojim milionima ili milijardama, da očuva, kako za okolinu tako i za sebe lično, privid prosečnog čoveka. Iako oni to najčešće rade iz svojih vrednosnih uverenja i praktičnosti funkcionisanja u zajednici, činjenica je da oni na takav način stvaraju goleme uštede i postaju još bogatiji. Analize za proteklih 20 godina pokazuju da je najviše bogataša u SAD koji su se obogatili u tom periodu do toga došla napornim radom i odricanjem.

Razmišljajte o penzionisanju sada
Iako se nekome ko je u dvadesetim ili tridesetim godinama čini da je penzija stvar daleke budućnosti, činjenica je da o tome treba početi razmišljati što pre. Skupa venčanja, sopstvena ili tuđa, luksuzna putovanja i slične sitnice su stvari koje bi trebalo izbegavati - zbog dobrobiti u penziji. Ako za penzioni fond izdvajate samo pedeset dolara mesečno, uz standardne prinose od sedam odsto godišnje, to će se za 30 godina pretvoriti u imetak od 56.000 dolara. Činjenica je da što kasnije počnete da razmišljate o štednji za penziju, to ćete morati izdvajati više novca za tu namenu.

Analizirajte svoje prihode i rashode
Većina ljudi ima dobru volju da uštedi nešto novca. Međutim, isto tako većina ljudi retko analizira od kuda i koliko novca dobija, ili može dobiti, kao i na šta sve i koliko troši - dok god na računu ima novca. Ukoliko konstantno ne pratite svoje prihode i rashode, nećete znati šta i koliko možete uštedeti. "Ako ne znam koliko trošim na jelo, kako da znam da li mogu na tome uštedeti" , kaže analitičar CFP - a. Znanje je prvi korak za bilo kakve promene, pa tako i početak štednje.

Upravljajte svojim dugovima
Svako u nekom periodu života ima neki dug, bilo da se radi o kreditu za školovanje, auto, stan ili pak potrošačkom kreditu i minusu na kartici. Stoga bi u svakom trenutku trebalo da znamo koje su nam obaveze u narednih 36 meseci i kako ih učiniti što povoljnijim. Treba proceniti koji krediti imaju više kamate i njih bi trebalo pre zatvoriti. Isto tako, trebalo bi uvek imati nešto slobodnog novca, bar 500 dolara, za vanredne situacije poput kvara automobila ili popravki u stanu. Ako za to koristimo kreditnu karticu, to u svakom slučaju znači naknadu, kao i kamatu zbog najčešće višemesečne otplate. Finansijski savetnici predlažu da imate samo jednu kreditnu karticu jer ćete tako lakše kontrolisati svoju potrošnju i nekontrolisani minus koji nesvesno može doći sa više kartica.

Povećajte zaradu
Generalno postoje dva načina da povećate svoje "malo bogatstvo" - trošite manje ili više štedite. No, i sa štednjom treba racionalno jer ako je ne ulažete, ona vremenom gubi vrednost. Zato bi za štednju trebalo potražiti profesionalnu pomoć stručnih savetnika. Čak i ako zarađujete sve više, to ne mora da znači da ste bogatiji jer je činjenica da rastu i troškovi života. Stoga bi trebalo, ako je moguće, proveriti mogućnosti za dodatne poslove u skladu sa ekonomskim okruženjem i vašim kvalifikacijama. Možda bi se u nekim slučajevima više isplatilo preći s punog radnog vremena na pola, a uz to prihvatiti se 2-3 manja honorarna posla. To bi za isto radno vreme moglo doneti više novca u kućni budžet.

Razmislite o stručnoj pomoći
Iako ljudi često misli da oni najbolje znaju šta je najbolje za njih, u puno slučajeva bi bilo puno profitabilnije da se potraži pomoć stručnjaka. Ovo važi za svaki vid čovekovog delovanja, pa tako i za finansije. Sam pogled na sopstvene finansije je suviše subjektivan da bi mogao biti kritičan i objektivan.

(gdeinvestirati.com)