Fest treba da bude prilika da producenti i filmski radnici razmene iskustva, da studenti akademija i drugi filmski poslenici vide šta je novo u svetu, pa i da sukobe mišljenja, da se napravi vibrantna atmosfera oko festivala

BEOGRAD - Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević izjavio je da se u oblasti filma kod nas "bez Festa jednostavno ne može", te da je interes kulture i Grada i Republike da se taj festival unapredi i da Beograd bude prestonica filma u regionu.

"Fest je naš međunarodno najpoznatiji filmski festival, postoji već četiri decenije i interes je kulture Grada Beograda i kulture Srbije da on bude ne samo održavan nego i unapređivan u svakom smislu. Interes osnivača, a to je Skupština grada, nesporan je i jasan. Fest je postao ugaoni kamen festivala filma u Srbiji, a i šire", rekao je on.

Priznajući da je Fest "imao uspone i padove, dobra vremena, svoj bel epok i neka zastajkivanja", napomenuo je da je "i cela država prolazila kroz različite faze tako da je Fest bio saputnik vremena i okolnosti u kojima je delovao".
"Ali, kako god da okrenemo, bez Festa se, kada je reč o filmu, u Beogradu i Srbiji jednostavno ne može", ocenio je on.

Vukosavljević je rekao da "Fest nažalost više nije najznačajniji u regionu, iz različitih - i političkih i ekonomskih i drugih, vanfilmskih razloga", te da je "danas najznačajniji filmski festival u regionu - sarajevski, i po broju gostiju i po iznosu sredstava i kao događaj".

"Međutim, mi smatramo da je to stanje privremeno. Uz uvažavanje dostignuća kolega u Sarajevu, mi smo čvrsto uvereni da je prestonica filma u Beogradu, kad je reč o regionu, a trudićemo se da to bude i šire", istakao je on.
Novi Odbor Festa formiran je prošlog meseca, a Vukosavljević je imenovan za predsednika.

"Odbori u prethodnim mandatima nisu radili loše, Fest je bio solidno posećen, ali je njegova osnovna karakteristika od osnivanja bila hrabrost u iskoraku, prikazivanje modernih tendencija, naravno i najboljeg u smislu filmske industrije. Fest je bio i događaj, festival koji je uzburkavao strasti, pomerao stvari. Mi nameravamo da Fest ponovo vratimo na te staze", najavio je on.

Cilj je da pored standardnih filmova, blokbastera, Fest i kroz glavni i prateće programe, radionice, gostovanja istaknutih glumaca, reditelja, producenata "okupi kompletan filmski svet u Beogradu i Srbiji, a trudićemo se da obuhvatimo i region, kako bi to bio praznik filma", naglasio je predsednik Odbora.

"Fest treba da bude prilika da producenti i filmski radnici razmene iskustva, da studenti akademija i drugi filmski poslenici vide šta je novo u svetu, pa i da sukobe mišljenja, da se napravi vibrantna atmosfera oko festivala", rekao je on.
Kako je dodao, programi treba da "obuhvate ne samo ono što je u prethodnoj godini bilo najgledanije u svetu, nego i dela na ivici kontroverze, da to postane događaj koji je u kulturološkom smislu značajniji nego sada".

"Ambicije su velike, mi smatramo da ćemo tom logikom i tim putem u što kraćem roku, pretpostavljam za par godina, uspeti da Fest popnemo na lestvicu tako visoko da on bude događaj koji će zaista da znaci i da zrači u filmskom svetu", izjavio je Vukosavljević.
Plan je i da Fest privuče veliku pažnju publike različitih ukusa, "da bude mesto preseka onoga što je moderno, savremeno, kontroverzno, klasično, tradicionalno, ali i krajnje inovativno".

"To su ambiciozni ciljevi. Nadam se da će se Odbor Festa okupiti oko te koncepcije, dati svoj maksimum i da ćemo o rezultatima moći da sudimo već posle prvog Festa koji sledi, ali u svakom slučaju reč je o procesu koji smo mi osmislili", rekao je on.

Vukosavljević je dodao da se ozbiljno razmatra da deo Festa bude i nacionalni filmski festival, o čemu treba da odluči Filmski centar Srbije.
Obećao je bolje uslove za medije, kako bi pomnije pratili Fest, kao i takav "odabir i kvalitet gostiju iz regiona i inostranstva da Fest bude tema broj jedan u periodu u kojem se održava". Obratiće se pažnja i na industrijski segment, kakav je bio B2B.

"Tako funkcionišu svetski festivali. To je stecište producenata, kupaca i prodavaca, prave se ugovori, kompletna filmska struktura živne kada su u toku festivali tog gabarita kakav mi želimo da napravimo za Fest", rekao je on.
Na pitanje koliko je novca za to potrebno, odgovorio je da za to o čemu priča "ni jedan budžet nije dovoljno veliki".
"Ali, mi moramo da igramo sa takvim kartama. Ekonomska situacija je takva kakva je. Očekujemo da će budžet za narednu godinu biti u najmanju ruku isto koliko za ovu", rekao je on i precizirao da je iz budžeta Skupštine grada dato oko 6,5 miliona dinara, iz Ministarstva kulture 2,5 miliona, a deo je stigao od sponzora i od prodaje oko 100.000 ulaznica.

"Novi Odbor i druge službe pokušaće da nađu dodatne finansijere i sponzore koji će se, osetivši potencijale koji ovaj relativno novi koncept Festa nudi, odazvati i pomoći. Prihod od gledalaca očekujemo kao i do sada, mada ja lično očekujem i više", izjavio je Vukosavljević.
Što se tiče infrastrukture i lošeg stanja Sava centra, napomenuo je da taj problem nije vezan za Fest.
"To je javno preduzeće koje nije u sjajnoj situaciji. Mi ćemo obezbediti projektor da uslovi prikazivanja filma budu bolji, ali paralelno su u toku razgovori o rekonstrukciji sa stranim investitiorima. Ako to bude u vreme Festa, naći ćemo alternativna mesta", rekao je on.
Sava centar, kako je dodao, "zahteva dosta ulaganja, jer ovakav kakav je sada neće dugo da izdrži", nužna je sanacija zbog prokišnjavanja i drugih problema.

"Nije lako srediti ga, zavisi od investicija, ali mi intenzivno radimo na tome da se loše fizičko stanje u razumnom roku promeni i da Sava centar ponovo postane ono što je nekada bio", rekao je on.
Vukosavljević je istakao da Grad ima ozbiljne planove i za Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je važna manifestacija, sa najdužom tradicijom kod nas.

"Ta vrsta filma je u velikom usponu u svetu, to je ozbiljna umetnička forma, jeftinija za produkciju od igranog filma, a postiže jaku komunikaciju sa publikom", rekao je on i dodao da Skupština grada kao osnivač ima velika očekivanja od novog Odbora tog festivala i umetničkog direktora Mladena Matičevića.

"Ideja je da se na scenu vrati dugometražni dokumentarac, koji je bio skrajnut na tom festivalu, a koji je najvibrantnija forma trenutno u svetu. Želimo da privučemo strane reditelje i da animiramo domaće autore koji su ga iz različitih razloga izbegavali ili nisu imali motivaciju da učestvuju", rekao je Vukosavljević.
U međuvremenu se pojavilo nekoliko privatnih produkcija dokumentarnih festivala u Beogradu. "Oni rade vrlo uspešno, ali mi smatramo da je Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma zaslužio da bude najjači u pogledu kvaliteta, broja posetilaca i ostalih aspeketa", zaključio je on.