LEDILI KRV U STVARNOM ŽIVOTU: Serijske ubice inspiracija za filmske likove!

6. "Leatherface" - Teksaški masakr (1974)
Ljubiteljima horora ovaj klasik svakako nije promakao. Radnja filma je o grupi prijatelja koji postaju žrtve poremećene porodice kanibala. Sin te "specifične" porodice, "Leatherface", žrtve ubija motornom testerom i zatim pravi maske od njihove kože. Poprilično jezivo, naročito posle saznanja da je ovaj tip zaista postojao. Pravo ime ovog ubice bilo je Ed Gejn, koji je priznao surove zločine koje je počinio. Prilikom pretresa njegove kuće, policija je pronašla nameštaj prekriven ljudskom kožom, a činije iz koji je jeo bile su od izdubljenih ljudskih lobanja. Perspektiva iz koje ćete sledeći put odgledati ovaj film će sigurno biti drugačija.

5. Bafalo Bil - Kad jaganjci utihnu (1991)
Jedno od remek dela svetske kinematografije koje je obeležila legendarna uloga ser Entonija Hopkinsa svakako je film "Kad jaganjci utihnu". Ipak, u ovom pasusu nije reč o Hanibalu Lektoru, već o drugom ubici iz filma, Bafalo Bilu. Lik ovog poremećenog serijskog ubice napadao je gojazne žene, tako što je simulirao da je povređen, a kada bi mu se dovoljno približile, kidnapovao bi ih. Zatim bi ih ubijao i od njihove kože pravio haljinu, pošto je patio od poremećaja ličnosti, i smatrao sebe ženom. Inspirisan je stvarnim zločincima, Tedom Bandijem, koji je na ovaj način kidnapovao žrtve i već pomenutim Edom Gejnom, koji je skidao njihovu kožu sa tela.

4. Škorpion - Prljavi Hari (1971)
Uloga Harija Kalahana jedna je od onih koje su proslavile veterana Holivuda Klinta Istvuda. "Prljavi Hari" je neumoljivi inspektor koji prati surovog ubicu Škorpiona, koji šalje pisma policiji nakon što počini zločin. Iako ovo nije klasičan horor film, zločini ovog serijskog ubice su zastrašujući, poput silovanja i spaljivanja svojih žrtava, dok su u svesnom stanju. Škorpion je zapravo čuveni "Zodijak ubica", koji je terorisao San Francisko šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a poznat je po slanju pisama policiji u kojima opisuje svoje brutalne zločine. Nikada nije uhvaćen. Po njemu je snimljen još jedan film, "Zodijak".

3. "Ghostface" - Vrisak (1996)
Horor klasik iz devedesetih godina prošlog veka koji je proslavio imena poput Niv Kembel i Dejvida Arketa, takođe je rađen po istinitoj priči. Ubica "Ghostface", koji je prepoznatljiv po karakterističnoj masci koju nosi dok ubija studente u filmu "Vrisak", inspirisan je "Koljačem iz Gejnsvila", Denijem Rolingom. On je uhvaćen posle ubistva petoro studenata, da bi nakon saslušanja u policiji priznao na desetine ubistava. Roling je u avgustu 1990. godine provalio u studentski kamp i brutalno ubio petoro studenata, na uznemirujuće sličan način kao u pomenutom filmu. U prilog tome ide i njegova izjava da je to uradio "da bi se proslavio", koja je identična izjavi ubica iz filma, Bilija i Stua.

2. Hanibal Lektor - Kad jaganjci utihnu (1991)
Izuzetna gluma kojom je Entoni Hopkins otelotvorio jednu od najbolje odigranih uloga serijskog ubice u istoriji svetske kinematografije, krasi film "Kad jaganjci utihnu". Tomas Haris, autor romana po kojem je film sniman, otkrio je svega par detalja o osobi koja je inspirisala lik natprosečno inteligentnog i surovog ubice Hanibala. Kada je još kao mlad bio na putovanju u Meksiku, Haris je završio u zatvoru. Tamo je navodno upoznao zatvorenika, doktora Alfreda Bali Trevina, koji je ubio i raskomadao telo svog najboljeg prijatelja i njegove ljubavnice. Takođe je navodno odgovaran za ubijanje nekoliko alpinista i skrnavljenje njihovih tela, a prilikom autopsije utvrđeno je da im fali jetra. Kada su ga upitali šta je uradio sa organima, odgovorio je: "Pojeo sam ih."

1. Norman Bejts - Psiho (1960)
Norman je fin, kulturan i ljubazan mladić koji živi sa svojom stogom majkom Normom i upravlja motelom. Na prvi pogled, sa njim je sve u redu, međutim iza uljudne pojave krije se pravi psihopata. Ovako počinje remek delo Alfreda Hičkoka "Psiho", koje je napravilo revoluciju u horor žanru, s obzirom da su do tada negativci u ovim filmovima bili nekakva nadljudska stvorenja, poput Frankeštajnovog čudovišta. Hičkok je to promenio, i okrenuo novu stranicu u istorijij horora. Lik Normana Bejtsa stvoren je po ugledu na ubicu koga smo već upoznali u ovom tekstu, Eda Gejna. On je u mladosti opisivan kao izuzetno fin i ljubazan, možda čak i previše, baš poput Bejtsa. Takođe je imao veoma strogu i dominantnu majku. Pored zastrašujućih karakteristika da je skidao kožu sa svojih žrtava, Gejn je oblačio odeću svojih žrtava, a isto je uradio i Bejts u filmu, nakon što ubije svoju majku. Ubica iz Viskonsina život je proveo u mentalnoj ustanovi sa maksimalnim obezbeđenjem, a ista sudbina zadesila je i njegovog fiktivnog kolegu sa filmskog platna, Normana.