„Tera“ je umetnički fenomen
ZNAČAJNO: Kikinda s pravom važi za svetski centar vajarstva
Šestoro umetnika iz zemlje i regiona učestvovalo na simpozijumu skulpture u terakoti
Zahvaljujući Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“, koji se svakog jula održava u istoimenom ateljeu, Kikinda s pravom važi za svetski centar vajarstva.
To je jednoglasna ocena šestoro umetnika iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Turske i Srbije, učesnika prestižnog vajarskog simpozijuma, koji se od 1982. održava u jednom od nekadašnjih pogona fabrike „Toza Marković“.
- Učestvovala sam na brojnim simpozijumima i bijenalima u našoj zemlji i širom sveta, ali tvrdim da u kulturološkim granicama nigde ništa slično ne postoji. „Tera“ zrači duhovnošću i kreativnošću. Vajari iz celog sveta koji su tokom protekle tri decenije ovde boravili samo su pečatirali ono što je postavio idejni tvorac „Tere“, kolega Slobodan Kojić - kaže višestruko nagrađivana srpska vajarka Vesna Pantelić.
I njena mlađa koleginica i zemljakinja Biljana Popović ističe važnost događaja:
- Svaki dolazak u „Teru“ za umetnika je velika počast, a prava privilegija ako je u mogućnosti da od 1. do 31. jula bude učesnik renomiranog simpozijuma. Ceo ovaj prostor je čudesan. Uslovi za stvaranje monumentalnih skulptura su fantastični - kaže ona.
Istarski umetnik Đanino Božić naročito je impresioniran kvalitetom i količinom gline, dok turska vajarka Sema Okan Topač smatra da je „Tera“ umetnički fenomen jedinstven u svetu. Učesnici ovogodišnje manifestacije, 33. po redu, srećni su što će oko 1.000 skulptura, iz dvorišta ateljea biti premešteno u muzej. Pedesetak metara dalje trebalo bi da se otvori i koledž. Studentima će biti omogućemo da u Kikindi doktoriraju na temu velikih terakota.
To je jednoglasna ocena šestoro umetnika iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Turske i Srbije, učesnika prestižnog vajarskog simpozijuma, koji se od 1982. održava u jednom od nekadašnjih pogona fabrike „Toza Marković“.
- Učestvovala sam na brojnim simpozijumima i bijenalima u našoj zemlji i širom sveta, ali tvrdim da u kulturološkim granicama nigde ništa slično ne postoji. „Tera“ zrači duhovnošću i kreativnošću. Vajari iz celog sveta koji su tokom protekle tri decenije ovde boravili samo su pečatirali ono što je postavio idejni tvorac „Tere“, kolega Slobodan Kojić - kaže višestruko nagrađivana srpska vajarka Vesna Pantelić.
I njena mlađa koleginica i zemljakinja Biljana Popović ističe važnost događaja:
- Svaki dolazak u „Teru“ za umetnika je velika počast, a prava privilegija ako je u mogućnosti da od 1. do 31. jula bude učesnik renomiranog simpozijuma. Ceo ovaj prostor je čudesan. Uslovi za stvaranje monumentalnih skulptura su fantastični - kaže ona.
Istarski umetnik Đanino Božić naročito je impresioniran kvalitetom i količinom gline, dok turska vajarka Sema Okan Topač smatra da je „Tera“ umetnički fenomen jedinstven u svetu. Učesnici ovogodišnje manifestacije, 33. po redu, srećni su što će oko 1.000 skulptura, iz dvorišta ateljea biti premešteno u muzej. Pedesetak metara dalje trebalo bi da se otvori i koledž. Studentima će biti omogućemo da u Kikindi doktoriraju na temu velikih terakota.
Kurir štampano
Istorijat
OVAKO JE POČELO
Ideja da Kikinda organizuje „Teru“ rodila se još 1968, ali tek 14 godina kasnije organizovan je prvi simpozijum. Prelomni trenutak desio se kad sam bio na trećoj godini Akademije. Odneo sam četiri skulpture od 50 i 60 centimetara čiji su gabariti zapanjili profesore i studente. U tom momentu vajari su raspolagali ruskim pećima za pečenje gline, koje su omogućavale izradu skulptura do 15 centimetara. Tada sam shvatio da je važno da Kikinda ima simpozijum u terakoti - kaže Slobodan Kojić, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ i pokretač istoimenog simpozijuma.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega